Strašno iskustvo iz detinjstva ga je promenilo, sada njegovi gradovi "sunđeri" mogu da "upiju" poplave

Ju Konđijan se veoma dobro seća dana kada se umalo udavio u reci koja je nadošla zbog obilnih kiša, u poljoprivrednoj zoni Kine, u kojoj je odrastao. Tada je, zbog vegetacije uspeo da se spasi, ali danas, sa betonskim glatkim nasipima, to bi bilo mnogo teže.

Tada desetogodišnji Ju, uzbuđeno je dotrčao do rečnog korita da vidi reku koja je divljala zbog obilnih padavina, ali zemlja pod njegovim nogama se urušila i on je pao u vodu.

Imao je sreće što su grane obližnje vrbe, uronjene u vodu, malo usporile struju i uspeo je da se za njih uhvati i izvuče na obalu.

- Siguran sam da, da je reka tada bila kao danas, sa glatkim betonskim nasipima, sigurno bih se udavio - rekao je on, prenosi BBC.

Gradovi "sunđeri" pomažu u ublažavanju klimatskih promena

Upravo taj momenat uticao je ne samo na njega, već i na čitavu Kinu. Kao jedan od najistaknutijih kineskih urbanih dizajnera i dekan prestižnog fakulteta za arhitekturu i pejzaž Univerziteta u Pekingu, Konđijan je čovek koji stoji iza koncepta grada "sunđera".

Ovaj koncept se primenjuje u brojnim kineskim gradovima i njegov cilj je smanjenje uticaja poplava jer ublažavaju efekte klimatskih promena.

On veruje da bi upravo zbog toga i druge zemlje trebalo da ga usvoje i implemetiraju. Ju je sasvim siguran da gradovi "sunđeri" deluju.

"Ne treba se suprotstavljati vodi"

Šta ako bi poplave trebalo prihvatiti, a ne bojati ih se? Ovo je centralna Konđijanova ideja.

Konvencionalne metode obično uključuju cevi i puteve kojima bi se višak vode odvodio negde drugde, ili pojačavanje brana i nasipa kako se reka ne bi izlivala.

Gradovi "sunđeri" rade upravo suprotno. Sprečavaju vodu da ode i eliminišu eroziju zemljišta, koja je posledica svake poplave.

Prvo rešenje je implementiranje jezera u gradu, u koja bi se višak vode slivao, a drugo je, kada su reke u pitanju, formiranje meandara sa bogatom i gustom vegetacijom, koji bi usporila tok, a ujedno i apsorbovala veliku količinu vode i pročistila je, uklanjajući zagađenja.

Treće rešenje Ju naziva "lavaboom" i predstavlja sistem u kome višak vode odlazi u reke, koje se ulivaju u more.

- Ne treba se suprotstavljati vodi, moramo da je samo pustimo da teče - kaže on.

Dr Yu Kong Jian. Beautiful pic.twitter.com/YCk1l2ScLO— Landscape Architect (@BeOnLand) August 9, 2016

Iako slični koncepti postoje, Konđijanov je jedini koji koristi prirodne procese da reši probleme u gradovima, rekao je ekspert za dizajn, dr Birmal Kišnani, sa Univerziteta u Singapuru.

Veći deo koncepta vuče korene u drevnom načinu obrađivanja zemljišta koje je profesor Ju naučio u istočnoj priobalnoj provinciji Džeđang.

- Ovde se nije dešavalo da se neko udavi, čak ni za vreme monsuna. Samo smo se prilagodili životu sa vodom - rekao je on.

On je sa 17 otišao na studije pejzažne arhitekture, u Pekingu, a kući se vratio 1997. godine.

Zaprepašćen infrastrukturom koja je bila siva i bez života, on je počeo da se zalaže za povratak tradicionalnog kineskog koncepta.

Kopiranje infrastrukture Zapada je napravilo problem

On veruje da su gradovi u priobalnim područjima izgrađeni po modelu koji nije održiv.

- Tehnike gradnje koje su došle iz Evrope nisu adekvatne za monsunsku klimu. Problem je zapravo kolonizacija Zapadnih civilizacija i kopiranje njihove infrastrukture - rekao je Konđijan.

Ove optužbe donele su mu nadimak "špijun Zapada" i mnogi su ga kritikovali, tvrdeći da on potkopava razvoj Kine.

- Ja sam kineski tradicionalista. Mi imamo hiljade godina iskustva i rešenje koje ne može da se ignoriše - rekao je profesor.

@Greenpeace Dr Yu Kong Jian is a Landscape Architect Tackling Climate Change in China https://t.co/Jc1HyHdhrL pic.twitter.com/6XRHN5bjDc— China Icons (@chinaicons) March 30, 2016

Njegov trud se na kraju isplatio. Predsednik Si Điping je 2015. godine pohvalio njegov rad i vlada je najavila multimilionski projekat prema Juovom planu.

Cilj je da do 2030. godine 80 odsto gradskih regija obogati elementima gradova "sunđera" i na taj način reciklira najmanje 70 posto kišnice.

Širom sveta, sve više mesta suočava se sa ekstremnim padavinama, fenomenom koji naučnici vezuju za klimatske promene.

Zbog globalnog zagrevanja, više vode isparava u atmosferu, što tako dovodi do obilnijih padavina, a stručnjaci kažu da će se ovo vremenom biti sve gore.

Neuspesi su uzrok lošeg impementiranja koncepta gradova "sunđera"

Da li će onda, sa povećanjem padavina, gradovi "sunđeri" biti dovoljni da smanje katastrofalne posledice vremenskih nepogoda?

- Ovaj koncept može da pomogne kod srednjih ili manjih oluja i padavina, ali u ekstremnim situacijama koje sada postaju sve češće, i dalje je važno da ove principe kombinujemo sa sistemima rezervoara i odvođenja voda preko kišne kanalizacije - rekao je Fejt Čan, ekspert za kontrolu polava sa Univerziteta Notingam Ningbo.

Prošlog leta, poplave su odnele 397 života i uticale na živote 1.4 miliona ljudi i izazvalo gubitke od oko 21.8 milijardi dolara, prema procenama Ujedinjenih nacija.

Ipak, Ju se ne da lako obeshrabriti. On tvrdi da je kineska mudrost velika i da do neuspeha dolazi samo kada se njegove ideje ne sprovode onako kako bi trebalo.

On kaže da bi u zemljama u kojima su česte poplave, kao što su Bangladeš, Malezija i Indonezija, ovaj koncept bio veoma efikasan, a da su neke njegove principe uvedene u Singapuru, Americi i Rusiji.

(Telegraf.rs)