"Moj brat Nikola nosi slušni aparat, on kaže da su to njegove super uši": Sastav koji je raznežio region
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Discovery
Imam dvoje dece (sin stariji i ćerka mlađa) i oboje imaju teško oštećenje sluha od rođenja (100%) i oboje nose slušne aparate tj. kohlearne implante. Posle više od jedne decenije svakodnevne borbe da nauče da pričaju danas oni idu u redovnu školu, imaju normalnu komunikaciju, ko ne zna da imaju oštećen sluh neprimećuje razliku u govoru. Smatram da smo svi kao porodica izvojevali najveću borbu u životu, da čuju, da pričaju, da se socijalizuju. Mislim da ima istine u onome "Nije sreća para puna vreća". Sreća je zdravlje, dečji osmeh i porodica na okupu.