7 izgubljenih blaga koja čekaju da ih neko pronađe: Za njima su žudeli i nacisti, i španski osvajači

Neki ljudi još tragaju za nestalim blagom / Foto: János Venczák/Unsplash

Od ukradenog blaga Asteka do nestalih evropskih umetnina koje su ukrali nacisti ili zlata zakopanih u zemlji, ove dragocenosti i dalje golicaju maštu brojnih ljudi.

Preporučujemo

Izgubljeno blago "Tužne noći"

Krajem juna 1520. godine, Asteci su napokon pružili otpor Hernanu Kortesu i španskim osvajačima te su ih oterali iz svog glavnog grada Tenohtitlana.

Kortes je potom naredio svojim vojnicima da skupe blaga i zlata koliko mogu, uguraju ga u svoje odore te sa njima otplivaju do brodova koji ih čekaju. No, budući da se Tenohtitlan nalazio usred jezera, a zlato je teško, brojni su se vojnici utopili zajedno sa dragocenostima.

Događaje iz te "La Nocha Trieste" (Tužne noći) ostali su zapisani u istoriji, ali blago nikad nije pronađeno te i danas navodno počiva ispod Meksiko Sitija, koji je smešten na vrh presušenog jezera, piše Mashable.

Blago Lime

Britanski kapetan Vilijam Tompson je 1820. godine imao jedan osnovni cilj - ukrasti blago iz riznice čilenaskog grada i odneti ga u Meksiko.

Ipak, kapetan nikad nije došao do Meksika, a postoje zapisi kako je blago sakrio na Kokosovom ostrvu, nenaseljenom ostrvu ispred Pacifičke obale Kostarike. Lovci na blago vekovima bezuspešno pokušavaju da pronađu izgubljeno zlato, a jedan od njih bio je i američki predsednik Franklin D. Ruzvelt.

U kolekciji blaga navodno se nalaze zbirke zlatnika, zlatnih kipova, dragulja, kruna, srebrnih i zlatnih pločica danas vrednih oko 269 miliona dolara.

Plen pukovnika Džona Singletona Mosbija

Pukovnik Konfederacije Džon S. Mosbi 9. marta 1863. se sa svojim partizanskim vojnicima upustio u opasan podvig - napali su vojnike Unije, zatočili njih 42, pa su opljačkali odaje generala Edvina Stautona.

Ali kako su bežali sa mesta zločina, našli su na veliki kontingent trupa Unije nedaleko od Virdžinije. Mosbi je dao blago svom pomoćniku i čoveku od poverenja kako bi ga zakopao, pa da ga vojnici ne ugrabe usred bitke. Ono do danas nije pronađeno.

Teret gospe od Atoha

Iako je deo ovog blaga već pronađen, to je za brojne lovce na blago samo dodatan argument da ono postoji. Ono je izgubljeno 6. septembra 1622. godine sa španskog broda "La Nuestra Señora de Atocha", nakon što se brod našao usred uragana nedaleko od Florida Kejsa.

Brod je bio nakrcan blagom na svom povratku u Španiju, ali je potonuo kod plitkih koralnih grebena oko 56 kilometara daleko od Florida Kejsa, na dubini od 16 metara.

Deo blaga je 1985. pronašao američki lovac na blago Mel Fišer, a navodno još nedostaju dragocenosti vredne oko 500 miliona dolara, uključujući sedam tona srebra, 128.000 zlatnika, 27 kilograma smaragda i 35 kutija crkvenog zlata. Iako ronioci i danas često na tom području pronalaze zlatnike, niko nije pronašao celu riznicu blaga.

Blago na dnu jezera Guatavita

Zlato koje se nađe ispod vode je obično rezultat nezgode, ali to nije slučaj i sa ovim blagom. Reč je o jednom plemenu u Kolumbiji, čiji se sveštenik kao deo religijskog obreda pokriva zlatnim prahom i potom baca u jezero Guatavita. Time se navodno i dan danas nudi žrtva vodenom bogu. Iako je bilo više pokušaja da se jezero isuši i dođe do zlata na dnu jezera, kolumbijska je vlada to zakonom zabranila.

Blago Guatavita / Foto: Wikipedia/Andrew Bertram

Evropsko blago

Kako su nacisti terorisali Evropu tokom 1930-ih i 40-ih, u njihove je ruke dospelo ogromno blago i imovina bogatih, većinom Jevreja. Krajem Drugog svetskog rata postalo je očigledno kako će oni izgubiti, pa su počeli da skrivaju i uništavaju ono što su otuđili. Navodno su veću količinu umetnina i zlata bacili u jezeru Tauplic u susednoj Austriji.

Izgubljeno Konfederacijsko blago

Konfederacija je gubila svoju moć i propadala od sredine 1865, pa se Jug pripremao na predaju. Konfederacijska vlada tada je navodno odlučila da sakrije svoje bogatstvo u zalihama zlatnih ploča. Postoji priča kako ono još uvek stoji zakopano negde u blizini Vašingtona i čeka srećnog pronalazača.

(Telegraf.rs)