Verovali ili ne, postoje pogrešan i ispravan način da golicate pacove: Naučnici to rade, evo i zašto

U Australiji trenutno nije najbolje vreme za glodare.

Na farmama širom zemlje, očajni poljoprivrednici truju miševe i proteruju ih s polja, ali stalno se pojavljuju novi.

Za njih je ovo jedna od najgorih pošasti u skorijoj istoriji, kada su glodari u pitanju.

Međutim, u jednoj laboratoriji u Kanberi, odabrana grupa laboratorijskih pacova imala je sasvim drugacije iskustvo. Istraživači su ih golicali svaki dan mesec dana kako bi videli da li će to poboljšati njihovo emocionalno stanje i možda ih učiniti boljim modelima za istraživanje.

- Opšte je prihvaćeno da srećne životinje dovode do poboljšanih rezultata istraživanja i na kraju do bolje nege pacijenata, pa uvek tražimo nove tehnike, opremu i veštine koje možemo da poboljšamo. Golicanje pacova je tehnika koju koriste veterinarski tehničari kako bi oponašali ponašanje u borbi sa igrom u koje se uključuju mladi pacovi - kažu iz Centra za zdravstvena i medicinska istraživanja u Kanberi.

Njihov cilj je da kod svojih pacova smanje stres koji osećaju u kontaktu sa naučnicima i da generalno učine ljudsku interakciju pozitivnom.

Ovo nije prvi put da se ispituje ponašanje pacova na golicanje. U ranijim istraživanjima primećeno je da pacovi ispuštali specifične ultrazvučne glasove kada su ih golicali ili mazili. Međutim, čini se da je ovo prvi put da je u Australiji izveden eksperiment o ovoj praksi.

Teritorija glavnog grada Australije postala je 2019. prva ispostava u zemlji koja je priznala životinje kao živa bića i izrekla kazne za njihovo zlostavljanje.

Prema istraživačima centra, postoje tri koraka za golicanje pacova:

• Ledni kontakt: Brzim, laganim pokretima dodirnite zadnju stranu vrata pacova. Izbegavajte rep i nožice jer su ovo delovi koje obično pacovi napadaju jedni drugima, kada su agresivni.
• Okretanje: Lagano uhvatite pacova oko prednjih nogu i podignite ga dok rotirate zglob kako biste ga prevrnuli na leđa.

- Ovaj pokret je najteži deo golicanja pacova, ali i najkorisniji, zato što oponaša reakciju pacova kada se međusobno bore -  rekli su u centru.

• Zakačenje: golicajte pacova između prednjih nogu i po grudima dok vršite čvrst, stalan pritisak da pacova zadržite na leđima.

Gospođa Motli, koja je bila uključena u istraživanje, kaže da je golicanje pacova zapravo zabavno.

- Poslednji korak je da ih okrenete i pustite da odu, a oni će se okrenuti i vratiti nazad. Pokušavaće da vam se ponovo popnu na ruku, zato što žele još- dodaje ona.

- Projekat je zaista imao za cilj da promoviše postojeća i dobro ispitana istraživanja u pogledu poboljšanja emotivnog stanja pacova, golicanjem. Tehničari u Kanberi  svakodnevno su golicali grupu pacova tokom četiri nedelje i pratili njihove reakcije. Druga kontrolna grupa prošla je, nažalost, bez golicanja. Istraživači su otkrili da su golicani pacovi generalno bolje reagovali na kontakt sa ljudima i bili manje uplašeni - rekao je Ian Alsop, vodeći istraživač i viši tehničar za životinje u Centru za zdravstvena i medicinska istraživanja.

- I pacovi nisu bili jedini koji su se dobro zabavili. Golicanje je takođe zabavno za tehničare! - rekli su iz Centra.

Koliko god ovo bilo primamljivo i možda poželite da zagolicate pacova, Pol Mekgrivi, profesor koji se bavi proučavanjem ponašanjem životinja na Univerzitetu u Novoj Engleskoj, kaže da to nije dobra ideja.

- Greška je pretpostaviti da svi pacovi vole golicanje, a greška je pretpostaviti i da su svi ljudi podjednako dobri u golicanju pacova. Baš kao i ljudi, dodao je, različiti glodari imaju individualne sklonosti prema tome kako vole da ih golicaju. S nekima će se potpuno opustiti, nekima će samo prijati, a neki će pokušavati da pobegnu od svakog fizičkog kontakta. Da postoji način da svaki pacov dobije željenu dozu golicanja, to bi bilo idealno - rekao je on.

Proučavajući kako pacovi reaguju na golicanje, naučnici stiču uvid u to kako mozak obrađuje i reaguje na stimulans.

A šta to možete naučiti golicanjem gomile pacova?

Ispostavilo se, dosta. Po prvi put, naučnici su odredili područje mozga pacova u kome se nalazi golicljivost - trup somatosenzornog korteksa, region tipično povezan sa dodirom.

Takođe su primetili da otvorenost prema golicanju zavisi od raspoloženja.

Pacovi pod stresom ne reaguju na golicanje smehom, već samo oni koji su srećni - baš kao i kod ljudi.

- Škakljanje je jedan od najnerazumljivijih oblika dodira - kaže autor studije Majkl Breht, biolog u Bernstajn Centru za računarsku neuronauku u Berlinu.

Na primer, Breht kaže da još uvek ne razumemo koja je funkcija golicanja kod ljudi, čemu služi, zbog čega nas tera na smeh, pa čak ni zašto ne možemo sami sebe da golicamo. Možda se čini čudno ili neozbiljno proučavati golicljivost životinja, ali ove interakcije možda čuvaju važne tajne ljudskog saznanja.

Da bi izazvali kikotanje pacova u laboratoriji, istraživači su naizmenično menjali nežna milovanja i grublje češkanje. Da bi čuli njihovo smejanje, naučnici su postavili uređaj sposoban da uhvati visoke frekvencije, budući da pacovi emituju smeh kroz „ultrazvučne glasove“ na nivoima iznad našeg opsega sluha.

Kako bi zabeležili aktivnost neurona, naučnici su implantirali uređaje umetnute direktno u mozak pacova. To im je omogućilo da posmatraju kako je mozak pacova reagovao na golicanje, kao i da veštački stimulišu ova područja i proizvode kikotanje pacova nezavisno od golicanja.

Nova studija, objavljena 10. novembra u časopisu Science, takođe je otkrila da stresni uslovi, poput postavljanja pacova pod jaka svetla ili na povišenu platformu, potiskuju golicljivost i da se pacovi tada nisu smejali. Breht nagađa da je ovo evolutivna adaptacija koja obuzdava zabavne aktivnosti dok su potencijalne pretnje nadohvat ruke.

- Podaci mogu da nam pomognu da razumemo i neuronske korelate raspoloženja, koji su takođe slabo shvaćeni - kaže on.

Ova studija, inače, nije prva zagolicala pacove

Jak Panksep i Džefri Burgdorf otkrili su da su pacovi bili golicljivi još 2000. Od tada su druge studije pokazale da golicanje može uticati na donošenje odluka kod pacova, pa čak i poboljšati blagostanje životinje.

- Takođe postoji mnogo dokaza koji ukazuju na to da pacovi uživaju u golicanju - kaže Breht.

Panksep i Burgdorf su pokazali da su se životinje sećale područja u svojim ograđenim prostorima gde su ih ranije golicali i rutinski su se vraćale na ta mesta. U ovoj studiji, pacovi su primećeni kako izvode nešto što se zove „skokovi radosti“, nakon golicanja.

- Naučnici se okreću neurologiji kako bi pronašli rešenja za negativne emocije, pa je takođe dobro ispitati pozitivne interakcije i emocije, poput golicanja. One su podjednako važne za dobrobit i zdravlje ljudi. Znamo, na primer, da je naš imunološki sistem veoma osetljiv na društvene odnose, pa je kritično važno proučiti kako su ti odnosi neurološki povezani - kaže Franc de Val, primatolog i autor knjige "Jesmo li dovoljno pametni da bismo znali koliko su pametne životinje?"

(Telegraf.rs/National Geographic)