Pravoslavni vernici slave Spasovdan: Prema narodnom verovanju, ove stvari ne treba raditi

Foto: SPC

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Hristovo - Spasovdan, dan koji se uvek praznuje u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 pre Duhova.

Preporučujemo

Prema predanju, nakon što je vaskrsao, Isus se javio svojim učenicima i sa njima proveo 40 dana. 

Na dan svoga Vaznesenja Hristos je rekao apostolima:

- Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i učite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, poučavajući ih da drže sve što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta.

Hristos se taj dan, kako samo ime kaže, vazneo na nebesa nakon što je 40 dana posle Vaskrsa hodao zemljom.

Koliki je značaj narod oduvek davao Spasovdanu, vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349., a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.

Narodni običaji i verovanja

Na ovaj dan ne rade se teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

U nekim krajevima narod od leskovih grančica pravi krstiće, koje potom stavlja na mesta koja mu donose blagodeti i mir, kako bi ih sačuvali od demona. Zanimljivo je i verovanje u centralnoj Srbiji da se u zoru, na Spasovdan, mogu videti vampiri.

Postoji i jedan lep običaj - ne jede se ništa toga dana, dok se najpre ne okuse jagode.

Nije dobro danas spavati preko dana, da se ne bi dremalo čitave godine, a valjalo bi preskočiti i brijanje umivanje i kupanje.

Spasovdan je proglašen i slavom grada Beograda. Tradicionalno, ulicama prestonice i ove godine biće održana litija.

(Telegraf.rs)