Na sve krize, ratove i epidemiju korone, sad je još i Zemlja počela da se okreće brže nego ikada

Jedan dan definišemo kao vremenski period koji traje 86.400 sekundi: 60 sekundi čini minut, 60 minuta čini sat, 24 sata čini taj jedan dan. Toliko je našoj planeti, koja definitivno nije ravna ploča već nebesko telo približno sferičnog oblika, potrebno da se jednom okrene oko svoje ose.

Međutim, odavno je primećeno da se Zemlja ne rotira savršeno uniformno. Ona u stvari usporava svoje rotiranje, tako da se dan u proseku skraćuje za oko 1,8 milisekundi na svakih 100 godina, što znači da je pre 600 miliona godina, dan trajao 21 sat.

Preporučujemo

Promenljivost dužine dana posledica je više faktora; uticaji Sunca i Meseca, fizički procesi koji se unutar planete odigravaju na spojnici jezgro-plašt, opšta distribucija mase na planeti, samo su neki od njih. Seizmička aktivnost, glacijacija, klima, okeani, Zemljino magnetno polje, takođe bi mogli da utiču na dužinu dana.

Bivša sovjetska svemirska stanica „Mir”. Foto: Wikimedia/NASA/Public domain

Ali prošle godine, dok je svet potresao prvi talas globalne pandemije koronavirusa, naučnici su došli do zapanjujućeg otkrića: umesto da usporava, Zemlja je počela da ubrzava rotaciju i trenutno se okreće najbrže u poslednjih 50 godina.

Štaviše, od kako je merenje počelo, 28 najkraćih dana zabeleženi su upravo 2020. Šta je uzrok tome, naučnici još ne znaju pouzdano da objasne, mada hipoteza s tim u vezi ne manjka, i biće ih sve više, ako se trend nastavi.

Neki smatraju da bi to moglo biti posledica topljenja glečera u 20. veku, ili akumulacija velikih količina vode u rezervoarima severne hemisfere. Drugi, pak, veruju da ovo neće postati trend, te da se radi o privremenoj anomaliji u ponašanju Zemlje, koja će uskoro ponovo početi da usporava.

Foto: Shutterstock

Ali, ako se to ne desi, imamo li razloga za brigu? Pošto je ova promena brzine rotacije iz ljudske perspektive neprimetna (kao što je iz malene ljudske perspektive neprimetno i „zAkRiVljeEnjE” ogromne Zemlje, gledano s njene površine na kojoj živimo), na našu svakodnevicu ne može uticati, ali to ne znači da je sve u redu.

Naši životi su u ovom savremenom svetu oslonjeni na tehnologiju mnogo više nego što bismo mi bili spremni da priznamo, i zavise od brojnih uređaja i sistema poput satelita, komunikacionih mreža, računara, mobilnih telefona; svi se oslanjaju na precizno merenje vremena.

Problemi bi se, prema tome, mogli javiti u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, ali ne bi trebalo da budu nepremostivi, i naučnici uveravaju da će verovatno biti potrebno samo podešavanje uređaja i njihovo prilagođavanje novim okolnostima. Samo je neverovatno da se ovo desilo baš prethodne, od svih godina.

(Telegraf.rs)