Da li je Verner fon Braun predvideo Ilona Maska?

Foto: Tanjug/AP, Wikimedia/NASA/MSFC

Verner fon Braun je tokom Drugog svetskog rata pravio rakete V-2 za naciste, a posle rata njegove su usluge počeli da koriste Amerikanci – i to za potrebe svemirskog programa. Nemački raketni stručnjak je 1948. napisao knjigu Projekat Mars, radilo se o fiktivnom romanu. Knjigu je 1952. objavio na nemačkom, a godinu dana kasnije i na engleskom.

Preporučujemo

U tom romanu Fon Braun ne opisuje samo tehničke pretpostavke za realizaciju misije putovanja ljudi na Mars, već skicira i na koji bi način ta susedna planeta mogla biti naseljena. Vlada, koju bi činilo deset muškaraca, biralo bi kompletno stanovništvo Marsa, mandat bi trajao pet godina – a na čelu vlade bi bio izvesni „Ilon“, piše DW.

Vizija, zavera, slučajnost?

Da li je mislio na Ilona Maska?! Za fanove američkog preduzetnika nema nikakve sumnje da je Fon Braun mislio upravo na mesijanski obožavanog osnivača „Pejpala“, „Tesle“ i „Spejs-Eksa“.

Milijarder Mask je saopštio da mu je jedan od ciljeva i misija na Mars, a sa svojim privatnim svemirskim preduzećem već neko vreme radi na razvoju raketnih tehnologija koje bi se mogle koristiti u okviru prve misije na Mars s ljudskom posadom.

Kada je krajem prošle godine jedan novinar na Tviteru ponovno ukazao na Fon Braunovu knjigu, Ilon Mask je odgovorio filmskim citatom iz Frankenštajna. Sudbina, sudbina, ne mogu da je izbegnem.

Neobično ime

Mnogi ljudi su prvi put za neobično ime Ilon kada se proslavio Ilon Mask. Ime Ilon se prvi put pominje u Starom zavetu u Knjizi o sudijama. Potiče od hebrejskog Alon, i znači „hrast“, odnosno drvo, ali i poreklo ili snaga.

Možda je Fon Braun baš zato odabrao to ime za svoju ključnu figuru u romanu. U Africi je Ilon žensko ime, i znači Bog me voli. U Južnoafričkoj Republici, odakle Ilon Musk potiče, ime Ilon je mnogo raširenije nego recimo u Evropi.

I tako je zbog imena Ilon pažnja javnosti ponovno usmerena na vizionarsku knjigu Fon Brauna, koja je tokom nekoliko decenija davala odlučujuće impulse misiji na Mars s ljudskom posadom.

„Projekat Mars“

Projekat Mars je na glasu kao prva naučno inspirisana studija o tehničkim pretpostavkama misije na Mars. Nakon objavljivanja romana, prošlo je oko 20 godina pre nego što je ljudsko biće kročilo na Mesec. A Mesec nam je mnogo bliže nego Mars.

Idejama Fon Brauna su se u SAD, u njegovoj novoj domovini, počele baviti i naučno-popularne publikacije, nastupio je i u tri TV-emisije, te zajedno s Voltom Diznijem prezentirao svoje ideje i vizije – i tako probudio oduševljenje ljudi za svemirskim letovima.

Naravno da u knjizi Projekat Mars ima i nekoliko nelogičnosti i otvorenih pitanja, pitanja na koja u to doba jednostavno nije bilo moguće odgovoriti. Verner fon Braun je sve to i sam tematizovao, u uvodu knjige. Napisao je da ima teškoća vezanih za interplanetarnu navigaciju, s kišama meteorita ili Marsovom orbitom.

Napisao je i kako se još uvek ne zna kako ljudsko telo reaguje na dugotrajna svemirska putovanja.

Kosmička šetnja

Njegov marsovski projekt je trebalo da počne 1965. U smeru Crvene planete je trebalo da krene deset svemirskih brodova – sedam letelica s ukupno 70 muških članova posade i tri svemirska broda za transport hrane i potrebni materijal.

Uz pomoć teleskopa je po njegovoj zamisli marsovska misija iz Marsove orbite trebalo da potraži prikladno mesto za sletanje, i to u blizini Ekvatora.

U svemir bi se poslala „izvidnica“ koja bi lebdela kroz Marsovu atmosferu i onda sletela na jedan od dva pola prekrivena snegom. I onda bi ta izvidnica uz pomoć vozila opremljenih lancima krenula na put dugačak 6.500 kilometara kako bi tamo, u baznom logoru, pripremila pistu za sletanje putnika koji čekaju u orbiti. Na povratku bi se uz pomoć tih istih letilica vratili na Zemlju.

Realni izazovi

Fon Braun nije ništa znao o kosmičkom zračenju ili stvarnim uslovima koji vladaju u atmosferi Marsa. Mi u međuvremenu znamo više, a tri poslednje misije na Mars – Ujedinjenih Arapskih Emirata, SAD i Kine – bile su vrlo uspešne.

Mars je bio i ostao najatraktivniji cilj u našem Sunčevom sistemu – zato što je relativno blizu u nepreglednim prostranstvima svemira. Zemlji je delom sličan, i zato je pogodan za posade s ljudskim članovima. A jednoga dana možda i za kolonizaciju.

Svemirski vizionari

I tako 73 godine posle Projekta Mars čak i misija na Mars s ljudskim članovima posade više ne zvuči tako vizionarski. Verner fon Braun je stvorio idejne temelje misije na Mars.

A onaj izvesni Ilon se pobrinuo za to da je i dalje mnogo ljudi zainteresovano za svemirske letove, te da u trci na Mars važnu, odnosno vodeću ulogu ne igraju samo države, već i jedno privatno preduzeće.

Da je po Ilonu Masku, njegov svemirski brod „Staršip“ bi pre 2030. na Mars prebacio ljude, a kasnije i oko milion ljudi koji bi kolonizovali Crvenu planetu. A šta je s budućim oblikom vladavine na Marsu? O tome se ovaj vizionar još nije izjasnio...

(Telegraf.rs)