Srpski arheolozi kod Niša iskopali zub star 100.000 godina

Printscreen: YouTube Josh Lindal

Srpski arheolozi iskopali su kod Niša zub neandertalca star 100.000 godina. Analiziranjem zuba utvrđeno je da je ljudska ishrana pre pojave modernog čoveka bila drugačija nego što se mislilo i da je dodatno podsticala razvitak velikog mozga. Novosti o evoluciji čoveka preneli su prestižni naučni časopisi, a srpska nauka je opet zablistala u svetu.

Preporučujemo

Profesor arheologije Filozofskog fakulteta u Beogradu Dušan Mihailović i prof. Mirjana Roksandić s Univerziteta u Vinipegu u Kanadi, učestvovali su u međunarodnim istraživanjima vezanim za genetički materijal bakterija u ljudskim ustima, odnosno oralni mikrobiom, koja su dovela do značajnih saznanja o ishrani neandertalca i razvitku čovečjeg velikog mozga.

Oni su u pećini Pešturina kod Niša pronašli zub neandertalca, za koji je utvrđeno da je star oko 100 hiljada godina. Rezultati analiza zubnog kamenca, koje je sproveo tim naučnika iz 41 institucije iz 13 zemalja, značajno su doprineli rekonstrukciji oralnog mikrobioma hominida. Ovaj tim je otkrio da su namirnice bogate skrobom bile važan deo ljudske ishrane i pre pojave modernog čoveka.

- Tu se zapravo vidi da je prošlo dosta vremena od kada su se oni prilagodili na tu ishranu, pošto oralni mikrobiom ne može da se promeni odmah, treba mu vremena. Te bakterije koje su izolovane, između ostalog i bakterije iz grupe streptokoka, omogućavaju razgradnju amilaze, enzima u ljudskoj pljuvački koji učestvuje u pretvaranju skroba u šećer, glukozu, koja je neophodna da bi se dobila energija. Saradnici na projektu s kojima smo radili smatraju da je ta vrsta ishrane dodatno podstakla tzv. encefalizaciju, tj. povećanje moždanog kapaciteta. Veliki mozak je zahtevao mnogo energije, koju je mogao da obezbedi jedino pojačanim unosom glukoze. Ove bakterije u ljudskim ustima su to olakšale- predočava Mihailović za Sputnjik.

On dodaje da je efekat amilaze mnogo veći kada se konzumira termički obrađena hrana, što ukazuje na to da su neandertalci koristili vatru za spremanje obroka. Analize su pokazale i da pojedine bakterije, koje se javljaju i kod neandertalaca i kod predaka modernih ljudi koji su živeli u Evropi tokom ledenog doba, ne postoje u oralnom mikrobiomu današnjih ljudi.

Zub iz Pešturine – otkriće od svetskog značaja

Zub iz Pešturine predstavlja najstariji fosil na svetu iz kog je uspešno rekonstruisan oralni mikrobiom. Rezultate istraživanja prepoznao je i objavio prestižni američki naučni časopis „Proceeding of the National Academy of Sciences of the United States of America (PNAS)“.

- Tu nije moguće objaviti nešto što nije relevantno, što nema opšti svetski značaj. Svakako da ovo otkriće doprinosi promociji srpske nauke u svetu i naše arheologije. To samo pokazuje kako arheologija ne može da se svede samo na iskopavanje predmeta, već ima interdisciplinarni karakter. To što mi istražujemo i prikupljamo je od značaja za razne naučne discipline, uključujući paleogenetička i biološka istraživanja. Mi se bavimo rekonstrukcijom ne samo materijalne kulture, već omogućavamo rekonstrukciju prirodne sredine, klime, a, kao što vidimo, i genetike mikroorganizama važnih za evoluciju čoveka- ističe Mihailović.

Arheološka iskopavanja u pećini Pešturina u blizini Niša realizuju se u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Istraživanja je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije kroz finansiranje projekta „Kulturne promene i populaciona kretanja u ranoj praistoriji centralnog Balkana“.

(Telegraf.rs)