Cvetovi na japanskoj trešnji procvetali najranije do sad, naučnici objašnjavaju zašto to nije dobro

Eugene Hoshiko

Pomislite na Japan u proleće i slika koja vam padne na pamet verovatno je čuveni cvet trešnje u zemlji, poznat i kao „sakura“ - belo i ružičasto cveće, koje puca po gradovima i planinama, a latice prekrivaju zemlju.

Preporučujemo

Proces u kom cvetovi dožive „vrhunac cvetanja“ traju samo nekoliko dana, a ovaj događaj se u Japanu poštuje više od hiljadu godina. Mnoštvo ljudi organizuje zabave i izlete na najpopularnijim lokacijama na kojima se mogu posmatrati ove prirodne lepote.

Ali ove godine sezona cvetanja trešnje nastala je i nestala u tren oka i dogodila se u jednom od do sada najranijih cvetanja zabeleženih, a naučnici upozoravaju da je to simptom veće klimatske krize koja ugrožava ekosisteme svuda.

Iasuiuki Aono, istraživač sa Univerziteta u prefekturi Osaka, prikupio je zapise iz Kjota do 812. godine nove ere iz istorijskih dokumenata i dnevnika. U centralnom gradu Kjotu, cvetovi trešnje dosegli su vrhunac 26. marta, najranije u istoriji dugoj 1.200 godina, rekao je Aono.

I u glavnom gradu Tokiju, cvetovi trešnje dostigli su svoj pun cvet 22. marta, što je drugi najraniji datum zabeležen.

- Kako se globalne temperature zagrevaju, poslednji prolećni mrazevi javljaju se ranije, a cvetanje se dešava ranije - rekao je dr Levis Ziska sa Univerziteta za zaštitu životne sredine na Univerzitetu Columbia.

Kiichiro Sato

Datumi vrhunca cvetanja se menjaju svake godine, u zavisnosti od brojnih faktora, uključujući vreme i padavine. U Kjotu je datum vrhunca uglavnom dešavao oko sredine aprila, prema Aonovim podacima, ali je počeo da se pomera početkom aprila tokom 1800-ih, piše CNN.

- Cvetovi sakure su veoma osetljivi na temperaturu, pa cvetanje može biti ranije ili kasnije, zavisno od same temperature. Temperatura je bila niska 1820-ih, ali je do danas porasla za oko 3,5 stepeni Celzijusa - rekao je Aono.

Cvetovi trešnje iz Kjota cvetaju ranije

Cvetovi trešnje u Kjotu u Japanu cvetaju desetak dana ranije u odnosu na period od pre 100 godina, prema istraživanju Međunarodnog časopisa za biometeorologiju. Ranije cvetanje poklapa se sa porastom temperatura, što ukazuje na to da klimatske promene utiču na dužinu sezona rasta.

Zima je bila vrlo hladna, ali proleće je došlo brzo i neobično toplo, pa su pupoljci potpuno budni nakon dovoljno odmora. Njihov rani procvat, međutim, samo je vrh ledenog brega svetskog fenomena koji bi mogao destabilizovati prirodne sisteme i ekonomije zemalja, rekao je Amos Tai, vanredni profesor nauke o zemaljskim sistemima na kineskom Univerzitetu u Hong Kongu.

Postoje dva izvora povećanja toplote, što je glavni razlog zbog kog cveće cveta ranije: urbanizacija i klimatske promene. Sa povećanom urbanizacijom, gradovi imaju tendenciju da postanu topliji od okolnog ruralnog područja, u onome što se naziva efektom ostrva toplote. Ali veći razlog su klimatske promene, koje su izazvale porast temperatura u regionu i svetu.

Svaka akcija ima reakciju

- Biljke i insekti se u velikoj meri oslanjaju jedni na druge i oboje koriste znakove zaštite životne sredine da bi „regulisali vreme različitih faza svog životnog ciklusa. Različite biljke i insekti mogu reagovati na porast toplote u različitim fazama, izbacujući svoje životne cikluse iz sinhronizacije.  Sada cveće može da procveta pre nego što insekti budu spremni, i obrnuto - što znači „insekti možda neće naći dovoljno hrane da jedu iz biljaka, a biljke nemaju dovoljno oprašivača, rekao je Tai.

Ovogodišnja promena u datumima cvetanja nije ograničena samo na Japan; trešnjini cvetovi koji krase plimski bazen u Vašingtonu takođe su rano procvetali. Prema podacima Nacionalnog parka, datum vrhunca cvetanja trešnje u Vašingtonu napredovao je za skoro nedelju dana od 5. aprila do 31. marta.

Efekti klimatskih promena ne pogađaju samo trešnje.

- Cvetovi trešnje su međutim uočljiviji jer privlače veliku pažnju ljudi. Oni vole da ih posete i uživaju u njihovoj lepoti, ali i mnoge druge biljke doživljavaju promene u svom životnom ciklusu, a možda imaju još jači uticaj na stabilnost njihovih ekosistema, rekao je Tai.

Ista pojava se već događa sa mnogim usevima i ekonomski značajnim biljkama, rekao je on, što predstavlja velike probleme za sigurnost hrane i egzistenciju farmera. Suše, propadanje useva i rojevi skakavaca direktno su pogođeni zalihama hrane u nekim od najugroženijih regiona na svetu.

U nekim regionima poljoprivrednici mogu biti primorani da promene vrste useva koje uzgajaju. Neka mesta postaće prevruća za život, dok će druga područja imati više poplava, više snega, više vlage u vazduhu, što će takođe ograničiti ono što se može uzgajati.

- Poljoprivrednici mnogo teže predviđaju kada će imati dobru, a kada lošu godinu. Poljoprivreda sada više liči na kocku, jer klimatske promene nasumično odabiru stvari koje se dešavaju u našim ekološkim sistemima - dodao je Tai.

(Telegraf.rs)