Ako ste u Poljskoj, imate fore samo do podneva da se našalite: Sve o Danu šale

Pixabay.com

Pred nama je Dan šale. Brojne su teorije o poreklu obeležavanja prvog aprila i o tome zašto se baš tada šalimo, a ovo je šest stvari koje bi trebalo da znate o današnjem datumu, piše RTS.

Preporučujemo

Drevni Rim

Šale koje se zbijaju prvog aprila, prema jednoj od teorija, datiraju još iz vremena Drevnog Rima. Smatra se da su Rimljani i Kelti obeležavali festival šale u vreme prolećne ravnodnevnice.

Grad koji nije želeo kraljevsku posetu

Druga priča koja govori o poreklu prvog aprila kao danu za šalu, vezana je za britanskog kralja iz 13. veka, koji je imao običaj da svaki put kojim prolazi proglašava javnim dobrom. Kada su građani Notingemšira čuli da planira posetu njihovom mestu prvog aprila, rešili su da mu to ne dozvole. Kralj je zato poslao vojsku koja je, stigavši, zatekla stanovnike ovog grada kako čine čudne stvari kao što je davljenje riba na suvom. Čuvši za te događaje, kralj je grad proglasio glupim da bi ga uopšte kaznio.

Šalimo se do podneva

U Poljskoj je poznata činjenica da šala prvog aprila može biti prihvatljiva do podneva. Sve neozbiljnosti nisu bile prihvaćene posle 12 sati, i smatraju se neodgovornim ponašanjem.

Neverica

Neki važni događaji su se zaista desili 1. aprila, pa bi bili prihvatani sa nevericom. Iran je 1979. godine proglasio 1. april Danom republike. Do današnjeg dana mnogi ne veruju da je to stvarni praznik. U Danskoj, u gradu Albertslundu 2009. godine, jedna škola je umalo izgorela do temelja jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva bila prava.

Biblijska podloga

U 18. veku, smatralo se da Dan šale vodi poreklo od biblijske ličnosti Noja. U jednom članku u engleskim novinama koji je objavljen 1789. godine, na taj datum, Noje je prvi put poslao golubicu - prerano. Najranija povezanost između datuma 1. aprila i pravljenja smicalica javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine.

Nova godina

Jedno od tumačenja porekla Dana šale, kaže da je on nastao je kada je u 16. veku, dan obeležavanja dolaska Nove godine sa 25. marta pomeren na 1. januar. Slavlje je ranije trajalo nedelju dana - do prvog aprila. Prema ovoj teoriji, ljudi koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine zbijali su šale sa onima koji su nastavili da ga obeležavaju do 1. aprila.

(Telegraf.rs)