Jedan doktor u 16. veku sprečio je potpunu katastrofu zbog kuge: Uveo je distancu od "dva metra"

„Sveti Sevastijan se moli za žrtve kuge“, Jos Liferinks, 1497—1499. Foto: Wikimedia Commons/Walters Art Museum/Fingalo

Jedno od osnovnih pravila za zaštitu od širenja kovida-19 je, osim maski i pranja ruku, fizičko distanciranje od dva metra.

Preporučujemo

Malo je poznato da se sa tom praksom počelo 1582. godine, kada je zbog epidemije kuge ljudima savetovano da drže odstojanje od dva metara, izbegavaju rukovanje i šalju samo jednog člana porodice u kupovinu, preneo je londonski BBC.

Fizičko distanciranje se vezuje za epidemiju kuge i novembar 1582. godine, kada je mornar zaražen kugom kročio u luku Algero na Sardiniji i šetao se gradom.

Nesrećni mornar je stigao iz Marselja, udaljenog 447 kilometara, preko Mediterana, do Sardinije.

U to vreme Evropom je harala opasna pošast, a on je bio zarazan i već je bio u delirijumu - patio je od karakterističnih oteklina za kugu, poznati kao buboni, među preponama.

Mornar je nekako preneo kugu čuvarima luke, čiji je zadatak bio da zaustavi svakog ko ima bilo kakve simptome, ušao je u grad, a za nekoliko dana je preminuo i izbila je epidemija na Sardiniji.

U tom trenutku, mnogi stanovnici Algera su već bili osuđeni na propast, a prema podacima iz tog vremena, istoričar iz 18. veka je procenio da je epidemija odnela 6.000 života, ostavivši samo 150 ljudi u životu.

U stvarnosti, veruje se da je epidemija ubila 60 odsto gradske populacije, a masovne grobnice koje su tada iskopane vide se i dan danas, jer je do 30 ljudi bilo sahranjeno zajedno, kako se ne bi širila kuga.

BBC dodaje da je moglo da bude i gore, jer su okolne oblasti bile uglavnom pošteđene, što je bilo neobično, i da se zaraza zaustavila u Algeru i okončala posle osam meseci.

"Čudno je da je ovaj parohijski grad imao tako dobrog doktora. Očekivali biste možda da se sa merama krenulo u većim gradovima, kao što su Piza i Firenca, ali ovaj doktor je bio na prvoj liniji fronta. Vrlo impresivno", rekao je Ole Benediktov, profesor istorije na Univerzitetu Oslo.

(Telegraf.rs)