U Markovo dvorište svi dolaze na praznični selfi: Blješti 15.000 lampica, sređivao ga je 20 dana

Bliže se božićni i novogodišnji praznici, a oni uvek, čak i kod najvećih namćora, probude pozitivnu energiju i vrate osmeh na lice. Već kada ugledamo prve ukrase javi nam se dobro raspoloženje, a Marka Kovačića praznični duh uveseljava već nedeljama.

Naš mladi sagovornik, koji je uoči objave ovog teksta oduvao 25 svećica na torti, je ravno 22 dana kitio svoje dvorište. Ispred njegove kuće u Podravskim Sesvetima kraj Đurđevca sada se svako veče okupi veliki broj znatiželjnih prolaznika, a pokoji se osokoli i da ga priupita da li sme da uđe u dvorište da se fotografiše u prazničnoj bajci...

Razlog za to nije slučajan, jer Marko je u poslednje tri nedelje u dvorištu okačio hiljade i hiljade lampica, okitio jelku, napravio jasle, i uz pomoć komšije izvajao statue koje verno prikazuju rođenje Isusa Hrista. Malo dalje našao se i jedan Deda Mraz, a kuća mu je puna drvenih irvasa i vilenjaka koje je sam sa svojih deset prstiju napravio.

U razgovoru za Telegraf.rs Marko kaže da tradicija kićenja u njegovoj porodici traje otkako zna sa sebe.

- Još kao mali sam to radio s ocem jer kod nas Božić nije bio ako kuća nije bila okićena. Ali, ukrasa nije bilo tako puno kao sada - kaže nam Marko.

Kada je imao 17 godina ocu je rekao da on želi da nastavi tradiciju spremanja kuće za veliki praznik, ali i da mu je želja da "obogati sadržaj".

- Otac je rekao da nema problema i evo, od svoje 18. godine, pa sve do sada, sredinom novembra počinjem da planiram šta ću i kako ću... Uzimam mere, mada ih sad već znam napamet, i pred kraj meseca naručujem još dodatne pakete lampica koji su mi potrebni i tradicionalno 1. decembra počinjem sa uređivanjem i kićenjem - kaže ovaj momak.

Od ove godine uveo je i jednu novinu.

- Došao sam na ideju da bi bilo dobro da pred kućom napravim jaslice i tako je i bilo. Složio sam konstrukciju štalice, a uz pomoć komšije, koji se inače bavi time, sam napravio skulpture - priča naš sagovornik.

Osim truda i mnogo ljubavi ovo ga nije stajalo mnogo. Kaže da je celu štalicu napravio od drvene konstrukcije, ali kako staro drvo nije bilo pogodno i zbog težine je popustilo, okolo je stavio čeličnu konstrukciju.

- Onda sam ušrafio stare daske koje nisam obrađivao nego ih tako izrezane, sa korom stavio, i gore kao krov sam postavio najlon i na njega trstinu koju sam skupljao pokraj reke Drave.

Pomislili bi neki da Marko ima previše slobodnog vremena, ali nije tako. Tu je žena, tu je posao, ali u decembru za ovo svakog dana izdvoji po nekoliko sati, i to mu je, kako tvrdi, odličan ventil.

- Otkuda mi volja? Pa, s obzirom na to da sam rođen u decembru, Božić mi je stvarno najlepši i najbolji praznik u godini i volim da to bude sve kako treba, a s jedne strane to me na neki način i smiruje. Zaboravim na sve brige u stvarnom životu jer se stvarno tom kićenju i ukrašavanju posvetim ne 100 nego 1000 odsto - objašnjava Marko.

Posebnu radost mu pričinjava kada ljudi sa oduševljenjem komentarišu kako je sve uredio.

- Prolaznici i komšije su oduševljeni kako je sve postavljeno i uređeno, pa pitaju da li mogu da se slikaju. Sad pogotovo otkako je postavljena štalica, pa me pitaju za dozvolu da uđu i fotografišu se za uspomenu... S obzirom na to da je sad kovid situacija kažu kako imaju advent u svom selu i da ne moraju da idu u Zagreb - sa osmehom kaže naš sagovornik.

Dvorište od ove godine izgleda još i lepše jer je stare lampice konačno zamenio i kupio led lampice u hladno beloj boji. Ne krije da njegov hobi košta, ali rado za to izdvoji pare.

- Skupljam kako mogu. Većinom odvojim od plate svokog meseca koliko mogu, pa prodam neke stvari i tako. Sve u svemu, snađem se. Ali, nije mi žao, dokle god znam u šta ulažem - kaže Marko i dodaje da je od svih dekoracija možda najviše ponosan na minijaturne irvase i vilenjake od drveta koji krase kuću, jer ih je sam izradio.

Sa ljubavlju je okačio i skoro 15.000 lampica koje obasjavaju dvorište. Svaki slobodan trenutak je poslednjih nedelja posvetio ukrašavanju.

- Radim, pa se ne mogu samo tome posvetiti, a i kod kuće ima i ostalih poslova, ali dnevno potrošim četiri do šest sati na ukrašavanje. Lampice kačim tako što stavim samourezne šrafove na svakih 30 centimetara i kad stavim lampice učvrstim ih vezicama i to je najlakši način. Isprobavao sam i ovako i onako, ali ovo je nabolje i sigurno je da se neće otkačiti i pasti.

Ipak, uoči svakog Božića i Nove godine njegovi najmiliji pretrnu od straha kada ga vide kako se vere po kući.

- Šta ću, kačim ih tako da stavim onaj pojas što koriste alpinisti, učvrstim uže na gredu krova i stojim na merdevinama. Pojas je samo za sigurnost, ali strahuju svi... I žena i majka i otac - sa osmehom nam kaže Marko.

Njegov otac je i više nego zadovoljan kako je sin "nasledio" prazničnu tradiciju.

- Ne isplati se komentarisati, jer se iz priloženog sve vidi - zaključuje ponosni otac.

(Telegraf.rs)