Keopsova piramida nije građena onako kako mnogi veruju? Poznati građevinac ima novu teoriju

Foto: Unsplash

Velika ili Keopsova piramida, koja je izgrađena je po nalogu faraona Keopsa između 2509. i 2483. pre Hrista, već vekovima privlači ogromnu pažnju arheologa i brojnih drugih stručnjaka. Visoka 140 metara, najveća je egipatska piramida u Gizi, predgrađu glavnog egipatskog grada, a brojne su teorije o tome kako je građena... Sada se pojavila još jedna teorija, zasnovana na istraživanjima, koja pokazuju da je građena na mnogo drugačiji način nego što se to decenijama spekuliše.

Preporučujemo

Treba napomenuti da se veruje da ova velelepna građevina, jedna od Sedam svetskih čuda, teži neverovatnih šest miliona tona, te da je u nju ugrađeno 2,3 miliona blokova. Mnogi veruju da je izgrađena tako što je svaki blok isečen i prenesen iz kamenoloma na levoj obali Nila, te da su blokovi potom saonicama vučeni a potom posebnim skelama, odnosno rampama, pošto svaki blok ima oko 2 tone, podizani i slagani.

Međutim, građevinski inženjer Peter Džejms, koji je poslednjih 14 godina radio na restauraciji drevnih građevina po Egiptu, smatra da je ovakav način gradnje nemoguć. U svojoj knjizi "Saving the Pyramids: Twenty First Century Engineering and Egypt's Ancient Monuments" on kaže da je teorija o izgradnji piramida vođena pretpostavkom da je izgrađena od nekoliko miliona velikih blokova. Međutim, Džejms smatra da je taj broj preuveličan.

- Jednom kada bi pronašli odgovarajući kamen, trebalo bi ukloniti naslage peska i ruševina kako bi se došlo do kamena. Procene su da bi ovakav postupak trebalo ponoviti na svakih 6 minuta tokom desetočasovnog radnog dana punih 25 godina, kako bi se izgradila jedna piramida - započinje svoju teoriju Džejms.

On kaže da to otvara pitanje i koliko ljudi bi bilo potrebno da se piramida izgradi.

- U ovom slučaju bilo bi potrebno 20.000 do 30.000, što se i pominje u brojnim člancima. Međutim, teško je zamisliti toliko radnika na jedno tako ograničenom mestu - kaže Džejms.

Smatra da ovakav način vađenja kamena ne bi mogao da obezbedi broj i kvalitet kamenja, čak iako bi bili dostupni u roku.

- Kamenje bi moralo biti sečeno na licu mesta, u kamenolomu, pa bi pristup bio ograničavajući faktor, a ne broj radnika - nastavlja stručnjak.

On kaže da bi se radnici saplitali jedni o druge i da bi svako svakom smetao. On kaže da bi deo kamenoloma morao da bude u potpunosti uklonjen, pre nego što se počne sa obradom sledećeg dela.

On zato smatra da su radnici koristili unutrašnje, a ne spoljašnje rampe da ređaju kamen, kako se do sada verovalo. Ističe i da veruje da piramida mnogo drugačije izgleda iznutra nego spolja.

Kaže da bi ovaj način obezbedio da se građevina sastoji od mnogo manjih i lakših blokova kojima se lakše upravlja, kako bi se ubrzao proces gradnje, a velike delove Velike piramide radnici bi ostavili prazne ili „ispunjene materijalom koji je spolja drugačije gustine“.

Njegova tvrdnja bi mogla da "pije vodu" ako se uzme u obzir da su naučnici pre nekoliko gotina u Keopsovoj piramidi otkrili velike šupljine.

Svrha tog praznog prostora je i dalje nepoznata. Japanski i francuski stručnjaci su objavili otkriće 2018. godine, nakon dvogodišnjeg istraživanja tog slavnog kompleksa piramida u Gizi, nedaleko od Kaira. Koristili su tehnologiju kojom se otkrivaju promene u gustini unutar ogromnih kamenih struktura.

- Ne znamo da li je ta velika šupljina horizontalna ili nagnuta, ne znamo ni da li je reč o jednoj ili o nekoliko povezanih struktura - rekao je svojevremeno Mehdi Tajubi iz Instituta HIP u Parizu.

Naučnici koji su radili sa Tajubijem veruju da su određene prostore u Keopsovoj piramidi graditelji napravili kako bi sprečili urušavanje građevine, budući da smanjuju pritisak teških kamenih blokova. Iznad Faraonove komore, na primer, pet je takvih prostora. Jedan od vođa tima, Hani Helal sa Univerziteta u Kairu, s druge strane veruje da je šupljina prevelika da bi imala tu namenu.

(Telegraf.rs)