4 scenarija kako bi svet mogao da izgleda 2048. godine: Evropa podeljena, Pariz i Berlin napušteni

Zamislite da je sada 2048. godina i da ste vikend odlučili provesti u jednoj od velikih evropskih prestonica, bilo da je to Pariz bilo London, Berlin ili Beč. Gde god dođete, muk, tišina, pustoš, očajne skugrupe građana tumaraju u senci nekad slavnih građevina. Napuštena su i danas popularna odmarališta jer je viši nivo mora učinio svoje.

Ruralna područja otkrivaju donekle drugačiju sliku i na njima se nižu blistave tehnološki sofisticirane kuće osmišljene da bi zaštitile ukućane od pustoši klimatskih promena i trajnih pandemija.

Ovakva slika budućeg života za tridesetak godina opisana je u jednom od četiri scenarija ne tako daleke budućnosti do kojeg su došli istraživači s 13 poznatih evropskih univerziteta, okupljeni oko projekta Evropske komisije "Imajine", koji je sastavni deo programa Horizon 2020.

Scenariji za 2048. godinu objavljeni ovih dana naišli su na veliki odjek, a britansko-irski istraživački dvojac Metju Finč i Mari Meon ističu da su osmišljeni s namerom da “testiraju naš osećaj onoga što je važno kada se svet promeni. Oni pružaju pozornicu na kojoj se mogu izvesti novi načini razmišljanja kada je reč o političkim idejama. Pomažu nam u osmišljavanju politika koje su široko prihvaćene i koje se mogu prilagoditi lokalnim potrebama”, prenosi "Večernji list".

– Ta se zamišljena budućnost možda nikada neće dogoditi, ali može nas sprečiti da ne tapkamo u mestu i pripremiti na sve šokove u kojima će se svet neizbežno susresti – navode Meon i Finč uvereni da je pandemija korone i naš odgovor na nju već preoblikovao društva, a razgovor o nejednakostima učinila još hitnijim.

Neki od scenarija predstavljaju veliki kulturološki slom širom Evrope koja se ne može složiti oko osnovnih vrednosti.

Scenario 1: 3D printer i "Tvrđava Evrope"

U prvom scenariju napredne tehnologije 3D printera i proizvodnje dovode do visokog prosperiteta u celoj Evropi. Automatizovano poslovanje proizvodi i distribuiše robu na lokalnom nivou, ekonomija se razvila u kružnu ekonomju.

Zbog povećanog blagostanja, EU se proširila. te uključuje Tursku, Ukrajinu i Belorusiju, što ponekad dovodi do novih tenzija na spoljnim granicama. Nakon Putinove ere Rusija je znatno oslabila.

U tom scenariju prvi musliman, i to Šveđanin somalskog podrekla, biće izabran za predsednika Evropske komisije 2035. godine. Iako je EU zbog migracija sve više i više kulturno raznolia, svejedno postaje izolovanija i protekcionistička.

Klimatske izbeglice redovno se zaustavljaju na granicama jer visok nivo automatizacije znači da su zemlje manje zavisne o niskokvalifikovanim radnicima.

Pozivi na veću političku slobodu sve su glasniji. Ljudi u ovakvoj Evropi osećaju snažnu odanost porodici nastojeći osigurati da im deca krenu putem prestiža i prosperiteta u širem evropskom društvu.

Scenario 2: Život na selu uz klimatske promene

Drugi scenario podrazumeva pustošenje velikih gradova u kojima se uglavnom zadržavaju siromašne grupe građana i doseljenici. Do 2048. urbana područja su getoizovana mesta u kojima skučeno žive radnici čiji životni uslovi najviše podsećaju na današnju svakodnevicu migranata u Singapuru ili socijalnih četvrti u Melburnu.

Daljnje pandemije i klimatske promene raselili su mnoge ljude iz gradova i obalnih područja, a život na selu postaje sve popularniji.

Borba protiv klimatskih promena globalni je prioritet i tehnologija čiste proizvodnje sledeće generacije brzo se širi. Ovde se nejednakost temelji na tome ko ima sredstva da se zaštiti od klimatskih promena.

EU mora da plati visoke “reparacije za klimu” zemljama na globalnom jugu zbog istorijske nejednakosti u emisijama CO2. Te 2048. više neće biti kapitalizma, već će fokus biti na malim zajednicama te na umetnosti i kulturi, što se sve više diktira iz Azije.

To ne znači da je život u 2048. godini uvek mračan. Svet se priprema za 39. Letnje olimpijske igre koje će se održati u Kuala Lumpuru u Maleziji, s tim što će osim sportista OI prisustvovati književnici, filozofi, ali i heroji nominovani iz celog sveta za napore u borbi protiv klimatske krize.

Evropljani, Amerikanci i Australijanci nadaju se osvajanju medalja, ali 2048. godine, kao i u većini drugih, zemlja koja se očekuje da dominira jeste Kina, svetski lider u borbi za preživljavanje klimatskih promena.

Scenario 3: Digitalna nejednakost i internet državljanstvo

U trećem je scenariju velika nejednakost između onih koji imaju pristup naprednoj tehnologiji i onih koji su iz nje isključeni. Državljanstvo je postalo digitalni koncept. Moguće je privremeno posuditi svoja prava drugima, na primer u pogledu zdravstvene zaštite, ili čak međusobno razmenjivati prava.

Većina ekonomskih aktivnosti se odvija na mreži, telekomunikacije su norma, a ne izutetak. Verovatnije je da ćete raditi s ljudima iz Kine, Meksika ili Sjedinjenih Država nego s ljudima iz vlastite zemlje.

Nejednakost se definiše prema tome ko sme da radi i da se okuplja u virtuelnom prostoru, a tko ne. Oni koji imaju i nemaju u budućnosti nisu definisani mestom koje se danas naziva domom, već virtuelnim prostorom na kom smeju da rade, igraju se i okupljaju se.

Napredna tehnologija privilegovanima omogućuje istraživanje, uživanje i zaradu od tih digitalnih okruženja, dok su oni manje srećni zaključani.

Scenario 4: Lažne vesti i podeljena Evropa

U poslednjem scenariju je Evropa podeljena na nekoliko tabora, a lažne vesti nagrizle su poverenje u nauku i politiku.

U nekim zemljama ljudi glasaju za političare koji zagovaraju teorije zavere. Teško je dogovoriti se o pouzdanim izvorima. Iako se neke regije odražavaju na “tradicionalne” i verske vrednosti, na drugim se mestima slave brakovi do pet osoba.

Jedni štite reke i planine, dok u nekim regijama digitalni sistemi poput Siri glasovnog asistenta imaju svoja lična prava pa se na zlostavljanje Sirija gleda kao na maltretiranje kućnog ljubimca.

Opšta solidarnost između područja naglo je pala. Posetioci iz SAD, Kine ili Indije ocenili bi EU 2048. godine prilično zaostalom. Neke zajednice imaju napredni pojam prava životinja koja poštuje osećaje neljudskog stvorenja i tretira ih kao jednake, dok su se drugi vratili tradicionalnoj konzervativnoj baštini.

Ta je fragmentacija pokrenula sve češće i ogorčene kulture ratove, sa sporovima oko pitanja poput roda i kulturni identitet.

– Scenariji koje smo stvorili testiraju naš osećaj onoga što je važno kada se svet promijeni. Oni pružaju pozornicu na kojoj se mogu izvesti novi načini razmišljanja kada je reč o političkim idejama. Pomažu nam u osmišljavanju politika koje su široko prihvaćene i koje se mogu prilagoditi lokalnim potrebama – kažu istraživači koji kroz projekat "Imajine" dokazuju da se nejednakosti u EU povećavaju, suprotno proklamiranoj politici Evropske unije o stvaranju teritorijalne kohezije.

(Telegraf.rs)