Radiša i Milan jedini još govore "dunđerski": Tajni jezik su nekad znali svi neimari, evo i zašto

Foto: Pixabay.com

Područje Osata i Skelana u srebreničkoj opštini poznato je po osaćanskim majstorima graditeljima, neimarima, dunđerima i banjacima, kako su ih sve nazivali. Osim svog izvrsnog neimarskog umeća, crtanja projekata i zidanja kuća, poznati su i po neobičnom, tajnom jeziku, kojim su interno komunicirali.

Ovaj jezik su izmislili, koristili i još ga ponegdje koriste majstori s područja Osata i Skelana, koji su čuveni po svojim graditeljskim poduhvatima. Reč je o tajnom jeziku koji su koristili za sporazumevanje tokom obavljanja posla, a nisu ga razumeli poslodavci, ali ni njihove supruge. 

- To je jezik majstorski, mi smo ga zvali majstorski, za snalaženje na tim raznim poslovima gde radimo. Pretpostavimo, naprimer, radim kod nekog gazde i slaba hrana, pogodimo da budu njegovi hrana i piće, a ono slabo, onda mi prigovaramo kako je slaba hrana, piće, slab stan, mi između sebe pričamo - kaže Milan Stevanović (66), osaćanski neimar.

Radiša Neđić (68) iz Visošnjika kod Srebrenice, koji se od 16. godine bavi neimarskim poslovima, kaže da je banjački govor bio čisto muški i skoro je izumro jer se broj graditelja iz Osata decenijama smanjivao.

- Brzo sam iz nužde naučio taj jezik. Stariji majstori su me učili, govoreći da se on koristi samo u prisustvu poslodavca ili njegove porodice. Znam dosta reči, ali, nažalost, danas nemam s kim da pričam - govori Neđić.

Bez gramatike

Najbolji poznavalac dunđerskog jezika u proteklih pedesetak godina bio je Jovo Muhajlović, koji je umro pre pet godina.

Ovaj tajni jezik obelodanio je i zaštitio od zaborava doktor Radomir Pavlović. Godinama se bavio istraživanjem osaćanskih običaja i jezika, a istraživanje je rezultiralo rečnikom u kojem je oko 300 reči. Kaže da je sakupljao reči više od stotinu ljudi, da bi nakon nekoliko godina izdao rečnik neimara i majstora s ovih prostora.

Jezik osaćkih neimara kandididovan je na UNESCO reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine, koji još čeka zvaničnu potvrdu i uvrštenje na listu.

(Telegraf.rs)