Tri slana jezera pronađena na Crvenoj planeti: Šta se krije u „marsovskoj vodi"?
Naučnici su utvrdili da na Marsu, pod površinom južnog pola planete, postoji sistem od tri jezera sa slanom tečnom vodom.
Međunarodni tim naučnika ispitivao je radarske podatke „Marsisa" - instrumenta na svemirskoj letelici Evropske svemirske agencije „Mars ikpres". Tako su uspeli da detektuju tri jezera od kojih je jedno široko 20 km i dugačko 30 km. Druga dva su manjih dimenzija.
Tehnika „Marsisa" koristi kretanje radio-talasa za prikaz geoloških struktura - na sličan način kao „seizmička pretraga", što pomaže u predviđanju zemljotresa.
Na taj način su i utvrdili da postoje slana jezera koja, kako smatraju, imaju potencijal da održe život mikroba u ekstremnim uslovima koji vladaju na južnom polu Crvene planete.
Život mikroba u jezerima mogao bi da uključuje ekstremofile, koji mogu podneti jaku vrućinu, visoko kiselo okruženje, ekstremni pritisak i hladnoću.
Novo otkriće je prva „vanzemaljska" voda pronađena na Crvenoj planeti još od od 2018. godine, kada je otkriveno prvo jezero ispod južnog pola Marsa.
Otkriće iz 2018. godine bio je prvi dokaz da tečna voda na Marsu postoji i danas i da je povoljno okruženje za koje naučnici smatraju da je idealno za rast mikroba.
Naučnici kažu da su jezera koja su otkrivena, opet u istoj regiji pokazatelj „prisustva drugih vlažnih područja u blizini".
- Otkriće čitavog sistema jezera podrazumeva da je njihov proces formiranja relativno jednostavan i uobičajen, i da su ta jezera verovatno postojala tokom većeg dela istorije Marsa. Iz tog razloga, ona bi mogla da imaju tragove nekih oblika života koji su mogli da evoluiraju u vreme kada je Mars imao gustu atmosferu, blažu klimu i prisustvo tečne vode na površini, slično Zemlji - rekao je Roberto Orosej, učesnik u istraživanju.
Inače, iako su ih naučnici nazvali sistemom, izgleda da tri novootkrivena jezera nisu fizički povezana.
- Jezera su odvojena uskim slojevima suvog terena - rekao je dr Anđelo Rosi sa Univerziteta Jakobs u Bremenu.
Ova tri jezera udaljena su oko 10 kilometara od onog pronađenog 2018. godine. Slična su mu po tome što imaju skoro istu dubinu a to je oko 1.500 metara.
- Ipak stvarna dubina jezera na Marsu ne može se izmeriti Marsisovim radarskim podacima (ili bilo kojim drugim radarom) jer radar ima svoje granice, moguće je da je reč o većoj dubini - dodao je dr Rosi.
Otkrivanje podglacijalne tečne vode 2018. godine pobudilo je nade u postojanje neke vrste vanzemaljskog života u određenim regijama Marsa, iako slana jezera pripadaju planeti koja ima prosečnu temperaturu od -60 stepeni Celzijusa.
Stručnjacima je sledeći zadatak da prikupe što više podataka o karakteristikama vode sa Marsa, uglavnom u vezi sa hemijskim sastavom i tragovima prisustva organske materije. U međuvremenu tragaju za novim jezerima i vodenim rezervoarima Marsa.
Video: Ilon Mask, biznismen i genije koji planira da pravi grad na Marsu
(Telegraf.rs)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.