Da li život pluta u oblacima Venere?

Foto: NASA

Ova mogućnost je neverovatna - ideja da živi organizmi plutaju u oblacima planete Venere. Ali tu ideju sada astronomi razmatraju pošto je primećen gas, koji ne mogu da objasne, u atmosferi, piše BBC.

Preporučujemo

Reč je o fosfinu, molekulu koji čini jedan atom fosfora i tri atoma vodonika. Na Zemlji, fosfin se povezuje sa životom, sa mikrobima koji žive u crevima životinja kao što su pingvini ili u oblastima siromašnim kiseonikom, kakve su močvare. On može i industrijski da se napravi, ali na Veneri nema fabrika, a svakako nema pingvina.

Pa zašto je onda gas tamo, 50 kilometara daleko od površine planete? I stručnjaci se pitaju to isto. Zaključak je da svakako izvor života treba uzeti u obzir. Koncentracija gasa je mala, ali u ovom kontekstu, to je mnogo.

Pa zašto je onda to zanimljivo?

Venera nije na vrhu liste kada razmišljamo o životu van našeg solarnog sistema. Poređeno sa Zemljom, to je pakao. Oko 96 odsto atmosfere čini ugljen dioksid, a temperatura na površini je kao u rerni. Svemirske sonde koje su sletele na planetu preživele su svega nekoliko minuta pre nego što su se ugasile. A opet, 50 km u visinu i zapravo je atmosfera takva da možete da nosite i duge rukave. Zato, ako ima života na Veneri, to je upravo mesto na kom možemo da ga nađemo.

Zašto treba da budemo skeptični?

Oblaci. Gusti su i uglavnom (75-95%) se sastoje od sumporne kiseline što je katastrofalno po ćelijske strukture koje čine žive organizme na zemlji. Da bi preživeli sumpornu kiselinu mikrobi sa Venere bi morali da koriste ili nepoznatu, radikalno drugačiju biohemiju ili da evoluiraju i dobiju nekakav oklop.

- U principu, život koji voli vodu mogao bi da bude skriven unutar zaštitne opne u kapima sumporne kiseline. Pričamo o tome da se bakterije okruže nečim snažnijim od teflona i na taj način se zapečate.

Tim istraživača ne tvrdi da je našao život na Veneri već samo da ta ideja mora dalje da se istraži.

Doktor Luis Dartnel sa Univerziteta Vestminster je oprezan. On je astrobiolog, proučava mogućnost života van granica Zemlje. On smatra da je veća verovatnoća da se pronađe život na Marsu ili mesecima Jupitera i Saturna.

Odgovor bi mogla da da sonda za koju je Američka svemirska agencija (NASA) zatražila dizajn od naučnika, a koja bi bila lansirana tridesetih godina ovog veka.

(Telegraf.rs)