Deset najšokantnijih eksperimenata vojske: Od vidovitih vojnika do vakcine sa plutonijumom

Vojna vežba Cobra Gold, najveća je aktivnost tog tipa u azijsko-pacifičkoj regiji sa 29 zemalja koje učestvuju. Foto: Tanjug/AP/Sakchai Lalit

Svedoci smo doba u kome se države i dalje trude da imaju nadmoć kada je reč o vojnoj snazi. Pored najsavremenijeg oružja i tehnike, najveće svetske sile ne odustaju od ideje da naprave savršenog vojnika.

Preporučujemo

To nije ni blizu onoga što smo gledali u filmovima kao što su "Univerzalni vojnik" i "Vulverin", ali postoje izveštaji da su neke države eksperimentisale na pripadnicima vojske kako bi ih učinili izdrživijim, bržim, boljim...  Donosimo vam 10 najšokantnijih eksperimenata vojske.

Unutrašnji oklop

Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država odgovorno za razvoj novih tehnologija za vojsku (DARPA) eksperimentiše na projektu "Unutrašnji oklop" (Inner shield). Naučnici pokušavaju da daju vojnicima sposobnosti koje imaju neke životinje kao morski lav, koji može da preusmeri tok krvi od organa koji nisu u "opasnosti" tokom dubokih ronjenja i smanje potrebu za kiseonikom, odnosno budu otpornije na okolnosti kao što su pritisak, toplota, itd.

Morski lav poslužio kao inspiracija Amerikancima, Foto: Milena Đorđević

Tokom prezentacije 2007. godine, navedeno je da je cilj da se vojnici načine otpornim na razne stvari kao što su infektivne bolesti, hemijska, radioaktivna i biološka oružja, ekstremne temperaturne amplitude i oštre uslove prirode.

Vojnik kome san ne treba

San može da bude najveća nedaća za vojnika, bilo da je reč o bici koja je trajala kratko, bilo da je to misija na duže vremena koja zahteva putovanje na drugi kraj sveta. Razne države pokušale su da promene kod vojnika, tako što su im davali izvesne tablete i stimulanse jako bliski amfetaminima kako bi bili "spremniji".

U skorije vreme, vojska je počela da testira sa lekom modafinil koji omogućava vojnicima da ostanu budni i do 40 sati bez prekida potpuno bez posledica odnosno bez zamora. DARPA ide do tih granica da finansira istraživanje u kome se elektromagnetom stimuliše mozak i utiče na manjak pospanosti, odnosno da vojnicima uopšte nije potreban san.

"Vidoviti" vojnici

Naučnici ne polažu toliko vere u sposobnost ljudi da jedni drugima čitaju misli, ali je Pentagon prema navodima portala "Livescience" potrošio oko 20 miliona dolara za testiranje te sposobnosti u periodu od 1972. do 1996. godine. Prema istraživanju, "posmatrači" bi pokušali da zamisle geografsku lokaciju koju su ranije videli kao što su nuklearne elektrane ili bunkeri u stranim zemljama.

Foto: Pixabay

Istraživanje je dovelo do sukoba među obaveštajnim agencijama u vezi projekta koji se nastavio pod imenima "Grill Flame" i "Star gate", ali je CIA napustila te projekte i objavila tajne podatke još 2002. godine.

Prskanje mornara nervnim gasom

Pretnja od hemijskog i biološkog oružja naterala je Ministarstvo odbrane SAD da pokrene "Projekat 112" koji je trajao od 1963. do početka 70-ih godina prošlog veka. Jedan deo projekta počivao je na zamisli da se brodovi i neki pripadnici mornarice isprskaju nervnim agensom poput sarina i VX kako bi testirala efektivnost procedura dekontaminacije i mera bezbednosti.

Pentagon je otkrio detalje projekta "Shipboard Hazard and Defense" (SHAD) 2002. godine, a administracija vojnih veterana počela je da istražuje posledice po mornare koji su učestvovali u istraživanju.

Rat halucinogenima

Psihoaktivne droge kao što su marihuana, LSD i PCP nisu samo imale "uličnu vrednost", jer su naučnici želeli da od tih narkotika naprave hemijska oružja koja bi bila u mogućnosti da onesposobe neprijatelja.

Pokušaj da se od marihuane napravi oružje, Foto: Pixabay

Američki vojnici dobijali su u sklopu istraživanja "travu", esid i "anđeosku prašinu" (PCP) u periodu od 1955. do 1972. godine, ali se ispostavilo da su te supstance previše "blage" da bi se koristile u borbene svrhe. Vojska SAD je, međutim, uspela da razvije halucinogensku municiju koja je mnoge subjekte na testiranju ostavlja danima u snu.

Nacionalna akademija za nauke sprovela je 1981. godine studiju koja je pokazala da istraživanje nije imalo negativne efekte po vojnike.

Pad brzinom zvuka

Kada je američko ratno vazduhoplovstvo želelo da sazna kako piloti podnose skokove sa velkih visina, "obratili" su se kapetanu Džozefu Kitingenu Mlađem. Ovaj test-pilot uradio je nekoliko skokova u sklopu projekta "Excelsior" tokom 50-godina prošlog veka.

Balon bi odneo Kitingera na visinu od čak preko 31.000 metara, a zatim je skočio padobranom. Tokom slobodnog pada Džozef je dostigao brzinu od neverovatnih 988 kilometara na sat, nešto manje od brzine zvuka koja iznosi 1.224 kilometara na čas.

Dok se peo u najviše delove Zemljine atmosfere, podneo je temperaturu od čak -70 stepeni Celzijusa.

Pacifisti zamorci

Mnogi vojnici nisu se prijavili u službu da se bore protiv virusa i bakterija, kao recimo više od 2.300 adventista sedmog dana.

Foto: Pixabay.com

Naime, oni su božju zapovest "Ne ubij" shvatili doslovce, te se većina njih prijavilo da na drugi način pomognu zemlji i vojsci SAD, odnosno da učestvuju u testiranju vakcina protiv biološkog oružja. Volonteri se prisećaju da im je nekoliko dana bilo loše, te su imali probleme sa groznicom, drhtavicom... Niko nije preminuo tokom tajne operacije "Beli mantil" (Operation Whitecoat) koja je sprovođena u periodu od 1954. godine do 1973. godine u bazi Fort Detrik u američkoj državi Merilend.

Čovek raketa

Pre nego što je čovek poleteo u svemir i sleteo na Mesec, prvo je jezdio na raketnim sankama. Naučnici NASA razvili su sanke koje bi mogle da razviju brzinu veću od 643 kilometara na sat. U početnoj vazi sanke su testirane na šimpanzama, a mnoge od njih su uginule zbog povreda mozga.

Pukovnik Džon Stap pri ratnom vazduhoplovstvu počevši od 1954. godine preživeo je testova i izdržao silu 35 jaču od gravitacije, kretajući se brzinom od 1.017 kilometara na sat. Imao je čak 29 testova na raketnim sankama, a tokom eksperimenta zadobio je brojne potrese mozga, lomove rebara, ručnih zglobova, ostao bez plombi i rupture krvih sudova u oba oka.

Vakcina sa plutonijumom

Kako je Amerika želela da bude prva zemlja koja je napravila atomsku bombu krajem Drugog svetskog rata, naučnici su želeli da saznaju više o opasnostima plutonijuma. Testiranje je počelo u aprilu 1945. godine kada je žrtvi saobraćajne nesreće u Tenesiju data injekcija sa plutonijumom. Naučnici su želeli da vide koliko je potrebno ljudskom telu da izbaci radioaktivnu supstancu.

To je bio tek prvi od preko 400 eksperimenata sa radijacijom. Neke studije su rađene kako bi se videli efekti radijacije u različitim dozama, kao i eksperimentalnim tretmanima protiv raka. Detalji o ovom istraživanju obelodanilo je 1995. godine ministarstvo energetike SAD.

Vojnici sa noćnim vidom

Američka mornarica želela je tokom Drugog svetskog rata da unapredi noćni vid mornara kako bi mogli da primete infracrvena signalna svetla. Međutim, ljudsko oko nije u stanju da detektuje talasne dužine infracrvenih talasa.

Naučnici su znali da vitamin A sadrži molekul čiji deo utiče na osetljivost receptora u oku, pa su se pitali da bi alternativna vrsta tog vitamina mogla da izazove veću senzitivnost kod ljudi. Volonteri su hranjeni suplementima napravljeni od jetre severnoameričkog smuđa, a njihov vid počeo je da se menja u narednim mesecima te su mogli da vide infracrveni spektar.

Raniji uspesi su propali pošto su istraživači razvili uređaj za noćno osmatranje, te je projekat napušten. I druge zemlje su eksperimentisale sa vitaminom A tokom Drugog svetskog rata, te je Japan davao tu supstancu pilotima koja je navodno unapredila za 100 odsto vid vojnicima u noćnim uslovima.

(M. Lj.)