Naučnici u strahu, kažu da ovo nimalo nije dobro: Sunce otišlo u "karantin", aktivnost na minimumu

Foto: Pixabay

Sunčeva aktivnost drastično je pala, upozoravaju naučnici, tvrdeći kako se radi o "solarnom minimumu". Sunčevo magnetno polje postalo je slabije, što bi moglo da prouzrokuje jake oluje na zemlji  i probleme astronautima i svemirskoj opremi, prenosi Daily Mail.

Preporučujemo

Fenomen bi mogao da dovede i do solarnih oluja, a neki se pribojavaju da bi cela situacija mogla da dovede do katastrofalnog pada temperature na Zemlji.

Kraljevsko astronomsko društvo Velike Britanije pokušava da smiri paniku tvrdnjama da se radi o događaju koji se ciklično ponavlja svakih otprilike jedanaest godina, ali postoje oni koji su manje optimistični. Podsećaju kako je "solarni minimum" uništio Evropu u 17. i 18. veku, kada su temperature bile toliko niske da se zaledila i reka Temza. Usevi su bili uništeni, munje su parale nebo, a 1816. vremenske prilike su bile toliko lude da je sneg padao još u junu.

Čeka nas godina bez leta?

List ističe kako četiri i po milijarde godina staro Sunce nije samo ono što nas uveseljava u lepim danima, već i ono što nas održava na životu, pa smo osetljivi na najmanje promene u njegovoj aktivnosti. Sunčeva aktivnost se neprestano menja od solarnog maksimuma do minimuma, u ciklusima. Od 17. veka naučnici mere te aktivnosti kao i magnetnu aktivnost na Sunčevoj površini. Ove godine sunce je u svojoj najslabijoj fazi još od pedesetih godina prošlog veka.

Najgore razdoblje koje naučnici beleže bilo je od 1790. do 1830. godine kada su ubeležena razdoblja ekstremne hladnoće. Prosečna temperatura tokom dvadeset godina je pala za dva stepena, što ne zvuči mnogo, ali je imalo dramatičan učinak na poljoprivredu i proizvodnju hrane.

Zanimljivo, tada su zabeležene, doduše sasvim nepovezane, moćne erupcije vulkana. Tako je 10. aprila 1815. eruptirao vulkan u Indoneziji pobivši više od 71.000 ljudi. Hiljade ljudi širom Evrope umrlo je od gladi, smrzavanja i bede uzrokovane "godinom bez leta", a krenula je i epidemija tifusa.

Iako će naučnici reći da je ovaj solarni minimum poprilično snažan, ipak kažu da ne moramo previše da se brinemo. Profesor astrofizike na Univerzitetu u Readingu Metju Ovens kaže da su tokom tog teškog istorijskog razdoblja naučnici proučavali tek pedesetak Sunčevih mrlja, dok se sada proučava više od 50.000.

- Uostalom, solarni minimum, najveći u veku, imali smo i 2009., pa nismo umrli - rekao je Ovens za Daily Mail.

Veruje se da učinak ovog minimuma neće biti veći od smanjivanja globalne temperature za dvadesetinu jednog stepena Celzijusa. Mogla bi da nas čeka malo hladnija, ali ne previše hladna zima, kažu naučnici koji sa skepsom dočekuju katastrofične vesti o solarnom minimumu. To neće biti dovoljno ni da zaustavi trend globalnog zagravanja, podsećaju.

(Telegraf.rs)