Naučnici zabrinuti: Najdublji ledeni glečer na svetu se otapa

Foto. Pixabay.com/Ilustracija

Najdublja tačka na kontinentalnoj kori Zemlje nalazi se na istoku Antarktika , ispod glečera Denman i doseže 3.500 metara ispod nivoa mora, piše BBC.

Preporučujemo

Takođe je potpuno prekrivena ledom što, kako su naučnici Američke svemirske agencije (NASA) rekli u novom izveštaju, ima veliku ranjivost na otopljavanje. Povlačenje i proređivanje delova glečera ukazuje na to da on erodira prodiranjem tople okeanske vode.

Denman je ono na šta bismo trebali da obratimo pažnju u budućnosti. Ukoliko bi mu se led istopio, to bi podiglo globalni nivo mora za jedan i po metar.

- Koliko brzo se ovo može desiti? Teško je reći jer mnogo faktora dolazi u obzir, na primer, uskost kanala kojima se Denman povlači mogu usporiti njegovo povlačenje – objašnjava Virdžinija Brankato, iz Nasine Laboratorije za mlazni pogon.

- Sada je kritično prikupiti više podataka i pažljivo i češće pratiti evoluciju glečera – kaže ona.

Većina ljudi prepoznaje da obale oko Mrtvog mora na Srednjem istoku imaju najnižu vidljivu nadmorsku površinu na Zemlji, na nekih 430 metara ispod nivoa mora. Ali, baza koju zauzima Denman glečer na ivici istočnog Antarktika, zapravo je osam puta dublja.

Ovo je tek nedavno ustanovljeno i ponovo je postavilo Denman u centar naučnih interesovanja.

Doktorka Brankato i njene kolege koristili su podatke satelitskog radara u periodu od 1996. do 2018. godine kako bi dokazali da je došlo do značajnog povlačenja u liniji prizemljenja glečera. Ovo je tačka u kojoj se ledeni mlaz podiže i teče sa zemlje i ulazi u okean.

Ova linija je prešla pet do šest kilometara za 22 godine.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, ono što je interesantno u vezi sa ovim kretanjem je da je ono asimetrično i događa se uglavnom na zapadnoj strani glečera.

Razlog za to je, to naučnici sada mogu da vide, zakopan greben ispod istočne strane koji kači  i štiti tu stranu glečera. Suprotno tome, zapadna strana ima usko, ali značajno korito koje omogućava toploj okeanskoj vodi da erodira liniju uzemljenja i gura je unazad.

Ovo je potencijalna Ahilova peta. Što se doseže do daljnjeg dela glečera, korito je dublje, što dokazuje da je geometrija doprinela sve većem i većem topljenju. Ako veća količina tople vode pronađe put do Denmana, onda postoji šansa da se njegov led otopi u značajnoj količini.

Većina gubitka leda na Antarktiku događa se na zapadu kontinenta. Glečeri na istoku Antarktika uglavnom su smatrani stabilnim i nepomičnim. Samo je nekoliko ledenih mlazeva zabeleženo da na njih treba obratiti posebnu pažnju.

Ključni među njima je glečer “Toten” koji se stanjuje za oko pola metra godišnje. Ali, Nasin istraživač i profesor sa Univerziteta u Kaliforniji, Erik Rignot, veruju da je Denman, verovatno, dosta ranjiviji u ovom trenutku.

- Mislim da je, u pogledu geometrije, Denman daleko veća Ahilova peta nego Toten jer ima veliko korito sa retrogradnim nagibom, što je savršen zločin u nastajanju. Za razliku od njega, Toten ima 50 kilometara na prolaznoj padini korita koje ide uzbrdo, pre nego što dođe do veoma duboke građe – kaže on.

Ono što trenutno nedostaje su bolje informacije o toploj vodi koja dolazi iz dubina okeana. Na zapadnom pojasu Antarktika se pokazalo da postoje jasni putevi da se voda popne na kontinentalni deo i napadne glečere.

Za Denman, ovo je trenutno pretpostavka, najjednostavniji i najbolji način da se objasne zapažanja.

Doktorka Ema Smit, sa “Alfred Vagner” instituta u Nemačkoj, kaže: - Moramo više da posmatramo ispod leda i margina na istoku Antarktika. Glaciolozi su jedno vreme smatrali da je istočni pojas Antarktika relativno stabilan u poređenju sa zapadnim i nisu se mnogo brinuli o tome. Sada se to gledište polako menja kako počinjemo da primećujemo ranjivost određenih područja na istoku antarktičkog pojasa i više razumemo interakcije led-okean u ovim područjima.

(B. K.)