Samo osama Srbina spasava: 19 stvari koje možete da radite u karantinu (neke od njih menjaju život)

Mere koje Republika Srbija donosi na polju borbe protiv ovog potpuno novog i u najvećoj meri nepoznatog soja korona virusa, sve su drastičnije kako dani prolaze, i „polako“, ali sigurno, kreću se ka totalnoj izolaciji svih ljudi koji se nalaze na našoj teritoriji. Drugim rečima, kreću se ka potpunom karantinu, gde reč „potpunom“ treba shvatiti kao „maksimalno mogućem“, pošto ne mogu svi da budu u karantinu, inače bismo skapali od gladi.

Karantin je značajan kako bi se širenje zaraze usporilo, i tako sprečilo preopterećivanje zdravstvenog sistema, da za nekoliko nedelja ne dođemo u situaciju u kojoj se nalazi Italija, gde lekari starije ljude, kojima su potrebni respiratori, puštaju da umru kako bi spasavali mlade (imajte to na umu, i imajte na umu svoje roditelje, bake i deke, svaki put kada svesno prekršite propisane mere; ako ste mlađi i bude vam potreban respirator, šanse su pola-pola da ćete preživeti, ali oni neće biti te sreće, delimično i zbog Vas).

Preporučujemo

Koliko će dugo trajati karantin, niko ne zna, verovatno nekoliko nedelja, mada nije nemoguće da govorimo o mesecima; možda će to biti samo jedan mesec, ali zamislivo je da pričamo o dva ili tri ili ko zna koliko meseci u nekim najkatastrofičnijim scenarijima koji se mogu čuti od stručnjaka, koji sve mogućnosti uzimaju u obzir.

Budimo optimisti: vakcina možda neće biti gotova pre jeseni (možda ni tada), ali valjda će epidemija da oslabi tokom proleća i leta pa će se život koliko-toliko vratiti u normalu (ostaje nam da se nadamo da će se, sa razvitkom upotrebljive vakcine, sve vratiti na staro; ali uzmimo u obzir i mogućnost da neće, uostalom, svet se dugo nije suočio sa ovakvim izazovom, posebno ne savremeni svet).

Šta raditi tokom karantina? Kako pripadnici vrste koja je u svojoj srži društvena, da izbegnu gubljenje razuma tokom perioda distanciranja od drugih pripadnika svoje vrste? Evo nekih ideja šta biste mogli da radite.

Foto: Pixabay

1. Omiljena serija može da počne

Počećemo s jednim očiglednim predlogom: napokon možete da odgledate onu jednu dugu višesezonsku TV seriju kojoj nikako niste uspevali da posvetite vreme i pažnju, mada planirate već mesecima, ili čak godinama, pa odlažete i odlažete i odlažete. Više nema razloga da odlažete; čak i ako radite od kuće, sada imate mnogo više vremena nego što ste imali, a ako vam posao ne dozvoljava da radite od kuće a zakon da radite napolju, pa se nalazite u samoizolaciji, ili ste u izolaciji zbog drugih stvari, imate sve vreme ovoga sveta.

2. Tu su i filmovi

Nastavljamo s očiglednim predlozima (ne odustajte, pronaći ćete nešto što će vam upaliti lampicu u glavi): gledajte filmove. U stvari, ovo je samo prividno očigledno, pošto imamo nešto konkretno u ovom slučaju, naime, listu TOP 9 zaboravljenih SF ostvarenja iz osamdesetih godina:

„Enemy Mine“ iz 1985. (tokom dugog svemirskog rata, životi dva ranjena neprijatelja postaju zavisni od njihove sposobnosti da oproste i veruju jedan drugom);

„The Abyss“ iz 1989. (civilni ronilački tim biva poslat u potragu za izgubljenom nuklearnom podmornicom, i usput naleće na vanzemaljske vodozemce);

„Metalstorm: The Destruction of Jared-Syn“ iz 1983. (na napuštenoj planeti, vojskovođa Džared-Sin pokušava da ubedi pleme mutanata da je on njihov mesija kako bi stekao neograničenu moć skrivenu u kristalu, dok rendžer Dogen i istraživačica Dijana, čijeg je oca Sin ubio, pokušavaju da ga spreče);

„Spacehunter: Adventures in the Forbidden Zone“ iz 1983. (na dalekoj planeti nastanjenoj mutantima, dva lovca na ucenjene glave pokušavaju da spasu tri Zemljanke koje su pale u šake zlog mutantskog vojvode);

„TRON“ iz 1982. (kompjuterski haker biva uvučen u digitalni svet i primoran da učestvuje u gladijatorskim borbama, a njegova jedina šansa za opstanak leži u pomoći jednog herojskog sigurnosnog programa);

„The Philadelphia Experiment“ iz 1984. (razarač američke ratne mornarice učestvuje u eksperimentu koji dva mornara slučajno šalje 40 godina u budućnost);

„Short Circuit“ iz 1986. (grupa eksperimentalnih robota biva elektrifikovana, iznenada postaje inteligentna i beži iz laboratorije);

„Explorers“ iz 1985 (dečak opsednut starim naučnofantastičnim filmovima o vanzemaljcima neprestano sanja nacrt nekakve mašine, uspeva da je po sećanju uz pomoć drugara stavi na papir, pa uz pomoć trećeg da napravi svemirski brod);

„Flight of the Navigator“ iz 1986. (1978. dečak uspeva da otputuje kroz vreme, osam godina u budućnost, gde doživljava pustolovinu sa inteligentnim i duhovitim vanzemaljskim brodom).

3. Naslovi koje ne smete da zaboravite

Džordž R. R. Martin, pisac serijala romana „Pesma leda i vatre“ po kojoj je snimljena serija „Igra prestola“. Foto: sermountaingoat.co.uk, AP/Tanjug

Predložiti Vam da čitate knjige još je jedna u nizu očiglednih stvari, ali začinićemo je ponovo konkretnim predlogom: pročitajte čitav serijal romana „Pesma leda i vatre“ od Dž. R. R. Martina. Trenutno postoji pet delova, šesti se nestrpljivo čeka već devet godina, tako da, ako niste čitali do sada, idealan je trenutak za tako nešto. Naravno, ako nemate „Pesmu leda i vatre“, a nemate ni mogućnost da je sada u ovim okolnostima kupite, postoje druge opcije i druge knjige.

Zapravo, opcija i knjiga ima bezbroj. Dobar deo kuća ima u svom posedu obimne klasike poput Tolstojevog „Rata i mira“, koji je zapravo pročitao zanemarljiv postotak ljudi. Sad je šansa da prestanete da budete ti ljudi. Isto važi za „Anu Karenjinu“, „Tihog Dona“, i tako dalje. Ali da ne ispadne da Vam predlažemo samo ruske klasike, savetujemo Vam da pročitate Džojsovog „Uliksa“, ako ga imate u svom posedu, ili imate mogućnost da ga kupite. U pitanju je roman čijih će vam 760 strana potrajati sigurno nekoliko nedelja.

4. Iskoristite vreme da dobro razmislite o svom životu

Karantin, samoizolacija, savršen je trenutak za ličnu introspekciju. Ako budete vreme posvetili razmišljanju o sebi, svom životu, pravcu kojim on ide, ako budete pokušali da odgovorite na pitanja koja će Vam se usput sama nametnuti, ne morate ama baš ništa drugo da radite, to će već biti sasvim dovoljno. Ne povlače se monasi bespotrebno iz sveta u manastire. Izolacija od sveta idealna je za takva promišljanja.

5. Fudbal i još fudbala

Pronađite na internetu snimke svih finala Lige šampiona u poslednjih deset godina, i pogledajte ih sve ponovo. Fudbal se dosta promenio, barem za pažljivo oko, a ako je Vaše oko pažljivo, kroz tu decenijsku transformaciju ćete moći da prođete u roku od jednog ili dva dana. Za jedan dan samo ako izbindžujete, za to će vam trebati oko 20 sati, tehnički manje, ali uzmimo da vam treba dva sata po meču zbog kraćih pauza koje ćete praviti, za jelo, za toalet, za cigaretu ako ne pušite u zatvorenom prostoru, i sada najvažnije — za pranje ruku (20 sekundi puta tri pranja po meču znači minut samo za to).

Ako vam se ne gleda Liga šampiona nego najbolja liga koja se ikada igrala na tlu Evrope i koja je zato morala biti uništena, dakle, ako vam se gleda nekadašnja Prva savezna liga Jugoslavije, imamo dobre vesti za Vas, mada ste toga već verovatno bili i svesni: na Jutjubu možete pronaći pregršt snimaka tih utakmica. Naš vam je savet da izbegavate sve posle 1990., uključujući i tu godinu.

VIDEO: FK Crvena zvezda 1-3 NK Hajduk Split, skraćeni snimak meča

6. Da vam karantin ne bude težak

Dopuna tačke 1: neka ona višesezonska serija bude „The Wire“. Kako vreme odmiče i mlađe generacije stasavaju, sve je više onih koji nikada nisu gledali najbolju dramsku seriju svih vremena; čak i među starijima ima takvih, a kamoli među klincima. Kad završite „The Wire“, pređite na „The Sopranos“, i iznenada, karantin više neće biti tako težak. A te dve serije su samo vrh ledenog brega; uostalom, čak i ako ste ih gledali, možete da ih pogledate ponovo.

7. Treba ruke prati

Perite ruke čvrstim sapunom, minimum 20 sekundi, i manično dezinfikujte svaki milimetar u kući.

8. Skriveni talenti, pokažite se

Svako od nas ima nešto u čemu se isticao kao dete, nekakav talenat koji je u nama zgnječio i ugušio kruti obrazovni sistem koji ne toleriše iskakanje, ili okolina, ili roditelji koji su imali grandioznije planove, ili potreba da se uklopimo. Pokušajte da se setite u čemu ste pokazivali nadarenost u detinjstvu; možda je to bilo crtanje, možda pisanje (proze i poezije), možda nešto krajnje neuobičajeno za dete poput rezbarenja drveta (ovo navodimo samo kao primer, da biste u prisećanjima „iskočili iz kutije“), možda pravljenje kolaža, ili modni dizajn, ili nešto što biste danas u ovim zrelih godinama nazvali industrijskim dizajnom (možda ste kao mali imali neobičnu potrebu da crtate lampe raznih oblika).

Dakle, bilo šta što podrazumeva ispoljavanje Vaše kreativne energije. Pred nama je verovatno jedan poduži period karantina; iskoristite ga da u sebi probudite uspavano dete. A nikad se ne zna šta iz toga može da se izrodi: možda iznenada shvatite da ste nanovo otkrili svoj životni poziv pa vremenom napravite dramatičan raskid sa dosadašnjim životom. Negde morate da počnete.

9. Stripovi su i dalje kul

Čitajte stripove; ako ih nemate kod kuće u fizičkom obliku, niti novca da ih kupite, ili vam se to što imate ne čita, uvek postoji internet. Da vam ne objašnjavamo kako to funkcioniše. Ako želite da vam mi preporučimo neki strip, preporučićemo vam prva četiri koja nam padnu na pamet, bez ikakvog daljeg razmišljanja, bez želje da napravimo neki savršeni spisak: prvo „The Long Tomorrow“ od Mebijusa, odnosno Žana Žiroa, čisto da se tim jednim albumom navučete na samu ideju da iskarantinirate sve što vam od „devete umetnosti“ padne u šake, ili na hard-disk; drugo, 28 albuma „Poručnika Bluberija“ od istog autora; treće, da malo promenimo školu stripa, 60 albuma „Transmetropolitana“ od Vorena Elisa; i četvrto... 75+1 album stripa „The Sandman“ od Nila Gejmana.

10. I još jednom se zamislite

Moramo da dopunimo tačku 4: dobro razmislite o životu kao takvom. Svetom hara smrtonosni virus. Kada ćete ontološki pristupiti ovoj temi, intrinsičnoj vrednosti ili bezvrednosti života, ako ne sada.

foto: pixabay.com

11. Edukacija

Lutajte Vikipedijom kao muva bez glave; ili izaberite jednu temu u vezi koje želite da produbite svoje znanje. Koje bi to teme mogle biti? Uspod i pad Poljsko-litvanske republike od 16. do kraja 18. veka, sa svim stotinama i hiljadama posredno i neposredno vezanih članaka; kako se razvijao univerzum, od Velikog praska pa nadalje, kako funkcionišu galaksije, konačno, kakva je naša galaksija; čemu tačno uči teorija evolucije (ne, čovek nije nastao od majmuna); istorija rane Crkve; sjaj i beda Otomanskog carstva; mogućnosti su nepregledne.

Ne obraćajte pažnju na ljude koji Vikipediju olako odbacuju kao izvor i smeju joj se, ali ne obraćajte pažnju ni na ljude kojima je Vikipedija autoritet sama po sebi. Priroda Vikipedije je takva da verodostojnost pročitanog zavisi od raznih faktora: da li za tvrdnju koja vam se učinila neobičnom i senzacionalnom postoji neki navedeni izvor? koji je to izvor? da li postoji oprečno mišljenje i koje? koja je uopšte tema u pitanju? da li širite znanje po pitanju nečega što je kontroverzno samo sebi, ili nečega što se nalazi na polju koje je van dometa religijskih, nacionalističkih, rasnih, i svakih drugih trvenja? Čitajte kritički. Svet je i crn, i beo, i sa svim nijansama sive, baš kao i Vikipedija.

12. I opet edukacija...

Dopuna tačke tačke 2: izaberite nekog znamenitog reditelja i odgledajte sve njegove filmove, hronološki, od prvog do poslednjeg, ili najnovijeg ako je čovek živ. Ako ste dovoljno širokih vidika i shvatanja, možda vam se posreći pa izaberete Hičkoka, od njegovog „Vrta zadovoljstva“ iz 1925. pa sve do „Porodične zavere“ iz 1976. godine. Ako se stvarno odlučite za ovog velikog gospodina, prvo, svaka vam čast, a drugo srećno; verovatno vam ni tri karantina neće biti dovoljna, pod uslovom da ovaj jedan ne potraje duže nego što se svi nadamo.

13. Ne zaboravite na "Fenomenologiju duha"

Na Tviteru se prethodnih dana pojavio duhoviti predlog za čitanje Hegelove „Fenomenologije duha“. Rezon je sledeći: ne samo što ćete čitav period izolacije morati na to da utrošite, jer je toliko složeno i teško to filozofsko delo, nego će se na kraju, kada se bilo kome obratite s namerom da o tom delu diskutujete, svi od Vas socijalno distancirati. Dve muve jednim udarcem. A ima još nešto: čitanjem ove knjige možda ćete pokriti tačku 9 ove liste predloga, možda čak i tačku 4. To zavisi od Vas i toka Vaših misli i asocijacija; ako čak i najbanalniju rečenicu najbanalnijeg dela ikada napisanog, svaki čovek čita i doživljava na svoj način, šta tek onda reći za „Fenomonologiju duha“.

14. Pravo vreme za učenje novih jezika

Budimpešta. Foto: Pixabay

Počnite da učite neki strani jezik, po mogućstvu malog naroda. Zbog čega malog? Jezike malih naroda govori srazmerno mali broj stranaca, tj. onih kojima taj jezik nije maternji, pa Vas samim tim poznavanje tzv. malog jezika automatski stavlja u odličan položaj, odnosno, može Vam biti od velike koristi; uostalom, ne postoji beskoristan jezik niti beskorisno znanje. Ne zaboravite: upravo je srpski objektivno mali, i čak i ako ga proširimo na srpsko-hrvatski kojim se služi skoro 20 miliona ljudi, ostaje mali. Pritom, setite se koliko se oduševite kada čujete stranca da govori srpski.

A koji Vam to mali jezik preporučujemo? Hmmm. Mađarski. Ne pitajte zašto, nema nikakvog naročitog razloga niti racionalnog objašnjenja zašto baš njega, sem što je nama taj jezik lep i što smo hteli da damo predlog koji će Vas navesti da razmišljate u širinu. Možda Vas baš to i zainteresuje za učenje jezika, pa se na kraju odlučite za neki deseti, tipa litvanski; u svakom slučaju treba to da bude jezik naroda koji Vas interesuje sam po sebi, kako ne biste odustali. S druge strane, možete da učite i velike jezike, takozvane „korisne“ (ponavljamo: svi jezici su korisni), poput španskog ili francuskog ili nemačkog, ili kineskog koji će biti sve aktuelniji kako godine prolaze. To je na vama.

Kako da učite jezik u izolaciji? Predlažemo aplikaciju „Duolingo“, koja je besplatna i koju možete instalirati na telefon (a ima i mađarski).

15. Muzika je lek

Otkrijte blagodeti klasične muzike. Poslušajte, recimo:

Šubertovu Simfoniju br. 5,

21 mađarski ples Johanesa Bramsa,

njima inspirisane Dvoržakove „Slavonske plesove“,

sat vremena najboljih valcera svih vremena,

„Šeherezadu“ Nikolaja Rimskog-Korsakova,

Bahove „Violinske koncerte“,

najbolje od Šopena.

Mogućnosti su stvarno neograničene, jer na Jutjubu ima svega. Samo bacite oko na vezane klipove.

16. I neka stalno svira...

Ili krenite od ove kolekcije opuštajuće klavirske muzike iz anima japanskog „Studija Gibli“, pa gde završite.

17. Tu listi nije kraj

Gledajte japanske anime! Da vam ne bismo predlagali u Srbiji poznate klasike koje ste, ako Vas to zanima, možda već i gledali, krenite od „Tokyo Godfathers“ (2003), „Summer Wars“ (2009), serije „Cowboy Bebop“ (1998), „Porco Rosso“ (1992), „Ghost in the Shell“ (1995), „5 Centimeters Per Second“ (2007). Neka od ovih ostvarenja, ako ne i sva, spadaju u klasike, ali ne našoj široj javnosti poznate klasike, kao što je to slučaj sa „Princezom Mononoke“ ili „Začaranim gradom“ (Spirited Away). U svakom slučaju, navedeni filmovi i serije Vam mogu biti polazne tačke; lako ćete se sami dalje snaći.

18. Imajte na umu da više ništa neće biti isto

Počnite mentalno da se spremate za promene koje nam dolaze, čak i nakon što izađemo iz karantina. Svet neko vreme neće biti isti, svakako ne dok ne budemo razvili vakcinu koja će biti delotvorna. Ali u nekim stvarima, svet bi i pored najbolje namere, mogao da više nikada ne bude isti, odnosno, možda postoje stvari koje će nepovratno biti izmenjene. Još uvek ne znamo koje su to stvari, ali ova globalna pandemija svakako će imati svoje političke, ekonomske, kulturne, moralne i svake druge društvene posledice. Predlažemo da pogledate ovu zanimljivu i uznemirujuću analizu i prognozu Janisa Varufakisa; ne kao „munju u kamenu“ nego kao polaznu tačku istraživanja koje Vas može odvesti i u potpuno drugi smer i ka dijametralno suprotnim zaključcima.

19. Podržite odlične ideje

Posetite sajt „Digitalna solidarnost“ koji je pokrenula Vlada Republike Srbije, a koji je „namenjen svima koji su usled pandemije koronavirusa u svojim kućama“. Na sajtu se kaže: „Želimo da na jednom mestu objavimo sve informacije o besplatnim platformama za učenje na daljinu, rad od kuće, besplatnim onlajn knjigama, kursevima, filmovima, muzici, televizijskom sadržaju za vreme pandemije COVID-19.“ U pitanju je odlična ideja, a taj sajt jednom bukmarkovan može da vam služi kao polazna tačka za brojne druge onlajn-sadržaje; recimo, možete krenuti u virtuelnu šetnju kroz Galeriju Matice srpske, dok svake večeri u 21 sat možete na Jutjubu uživo gledati predstavu Narodnog pozorišta.

Za kraj

Najbolji savet koji možemo da vam damo je sledeći: društvenim mrežama posvetite 20 minuta uz jutarnju kafu, 20 minuta posle ručka i 20 minuta posle večere. Nemojte posle, kada sve prođe i kada ponovo ne budete imali vremena ni za šta, da se kajete što ste ovaj karantin protraćili i bacili niz vetar. Ne samo što će vam tako vreme brže proći, ne samo što će vam unaprediti život, a možda ga i potpuno promeniti, ako otkrijete svoj pravi poziv ili na pitanje o životu odgovorite radikalnim raskidom sa dosadašnjim, nego ćete barem sačuvati mentalno zdravlje, koje je podjednako važno kao i fizičko. Ništa vam ne vredi ako se sačuvate od korone, a poludite od osame; a društvene mreže, ma koliko ih voleli, samo su produžetak realnog druženja, ne mogu da budu njegova zamena.

(P. L.)