Zadivljujuće: U ćilibaru starom 99 miliona godina pronašli mini predatora koji je nekad ulivao strah
Lobanja najmanjeg dinosaurusa na svetu podseća na ptičju, a pronađena je u ćilibaru starom 99 miliona godina.
Glava ovog bića bila je manja od najsitnije ptice na svetu. Vilica je ispunjena reckastim zubima, a oči ispupčene kao kod guštera. Uprkos dimenzijama, dinosaurus se ponašao kao predator.
Fosil stvorenja Okuludentavisa je ostatak najmanjeg dinosaurusa ikada pronađenog na planeti.
- Uzorak je ostavio snažan utisak već pri prvom pogledu. Nikada nisam video nešto slično - kaže Profesor Instituta za paleontologiju kičmenjaka Kineske akademije nauka i saradnik Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu Džingmai O'Konor. Profesor kaže da je začuđen izgledom lobanje.
- Preko 100 zuba bilo je smešteno u čeljustima. Oči su pozicionirane tako da gledaju u stranu. Danas se ne može sresti ništa slično ovom stvorenju - navodi O'Konor.
Ustaljena slika dinosaurusa kao ogromnih stvorenja promenjena je ovim otkrićem. Uzorak ćilibara dokazuje da je njihov svet bio mnogo raznovrsniji nego što se pretpostavlja. Postoji mnogo fosila koji svedoče o dinosaurusima malih dimenzija, ali teško ih je pronaći.
- Ključna poruka ove studije govori da je veliki deo ekosistema dinosaurusa ostao nepoznanica za nauku. Ne zna se mnogo o najmanjim dinosaurusima - kaže profesor biologije iz Kalifornije Lars Šmic. Zajedno sa O'Konorom potpisuje rad objavljen u časopisu Nature.
An international team, including scientists affiliated with #NHMLA, discovered the skull of a tiny dinosaur trapped in 99-million-year-old amber from Myanmar. It was about the size of a bee hummingbird, making it the smallest dinosaur discovered yet. Learn more about the 𝘖𝘤𝘶𝘭𝘶𝘥𝘦𝘯𝘵𝘢𝘷𝘪𝘴, plus an exclusive video interview with Dr. Jingmai O’Connor via #LinkInBio.A post shared by Natural History Museum of LA (@nhmla) onView this post on Instagram
Fosili koji ostaju u glini, pesku ili mulju najčešće su uništeni pod uticajem hemijskog svojstva materijala. Pesak može zdrobiti ostatke malih životinja. Ćilibar se formira od smole četinara i čini da fosilni ostaci ostanu sačuvani kao 3D slika.
- Ostaci životinja u ćilibaru izgledaju kao da su juče uginule. Meka tkiva ostaju zarobljena na malom prostoru koji prkosi vremenu - objašnjava O'Konor.
Van domašaja mašte
Prvi skelet dinosaurusa u ćilibaru opisala je 2016. godine kineska naučnica Lida Ćing. Pronašla je sačuvani rep dinosaurusa na pijaci u Mjanmaru. Na svaka dva meseca putovala je do kineske granice sa Mjanmarom, kako bi tragala za novim primercima. Ćing je jedna od autorki najnovijeg istraživanja.
- Raznovrsnost dinosaurusa je izvan domašaja ljudske mašte. Prethodno je pronađen otisak stopala dinosaurusa dužine jednog centimetra. Mislila sam da je reč o najmanjem primerku, ali smo kasnije pronašli Okuludentavisa - navodi Ćing.
Naučnica kaže da je ćilibar kupila Kaung-Ra, tašta upravnika muzeja na jugozapadu Kine. Kaung-Ra ga je potom poklonila muzeju, kako bi naučnici mogli da proučavaju ostatke. Njeno ime nalazi se u zvaničnom nazivu fosila - Oculudentavis khaungraae, piše CNN.
Kustos američkog muzeja ćilibara Dejvid Grimaldi kaže da se nalsage ćilibara u Mjanmaru formiraju u većim komadima i ima ih više nego bilo gde u svetu. Naslage se eksploatišu i prodaju. Postali su važan izvor za otkrivanje drevnih insekata, biljaka, gljiva, a u novije vreme i dinosaurusa.
- Očuvanost fosila i njegove dimenzije govore da se radi o izuzetnom otkriću. Dinosaurus liči na pticu, ima oštre zube i očne kosti - kaže Grimaldi.
Jedinstvene osobine
Karakteristike pronađenog fosila govore o razvoju ptica čiji su preci bili dinosaurusi. Proces smanjivanja njihovog tela odvijao se brže nego što se mislilo.
- Minijaturizacija se najčešće odvija na izolovanim okruženjima ostrva i poluostrva. Nije iznenađenje što je ćilibar star 99 miliona godina pronađen u Mjanmaru. Minijaturizacija je proces koji se najčešće ogleda u gubitku zuba i smanjenju očiju. Okuludentavis ima više zuba nego obično i to je znak da evolucija ne teče uvek po pravilima - kaže O'Konor.
Ostali preci ptica poput krilatog dinosaurusa arheopteriksa su bile mnogo veće. Proučavanjem lobanje se ne može zaključiti kako je Okuludentavis povezan sa ranim pticama i krilatim dinosaurusima.
... The smallest #dinosaur ever found has been discovered inside a drop of amber, where it was preserved for 99M years. . The fossil skull of the new species, dubbed Oculudentavis, meaning "eye tooth bird," is just over half an inch long and weighs less than a tenth of an ounce. Researchers think the animal was smaller than the bee hummingbird, the smallest known modern bird. Rp. #nbcnews #hummingbird #dinosaurs #dinosaursfossil #Oculudentavis #fossil #beehummingbird #bird #amber 📷HAN Zhixin / @nhmlaA post shared by Missy McDonald (@sistahslinkup) onView this post on Instagram
Profesor Lars Šmic kaže da postoji samo nekoliko vrsta žaba i guštera koje su manje od minijaturnih dinosaurusa. Dodaje da se radi o donjoj granici dimenzija karakterističnih za male kičmenjake.
Za razliku od kolibrija koji nema zube i hrani se nektarom, naučnici veruju da je Okuludentavis lovio insekte. Pretpostavlja se da je njegovo telo bilo prekriveno perjem, ali nijedan dokaz nije sačuvan u ćilibaru.
Oči Okuludentavis su veoma specifične. Kosti očne duplje formiraju konus koji se može sresti kod sova. Ova pojava ukazuje da je imao oštar vid. Usmerene su u stranu, a sove gledaju pravo. Ovakva pojava nije pronađena kod ostalih dinosaurusa i svih životinjskih vrsta koje danas naseljavaju planetu.
- Ćilibar je idealan za čuvanje malih organizama. Fosili većih životinja su često nepotpuni, pa naučnici nemaju potpunu sliku o njima. Otkriće lobanje Okuludentavisa nije dovoljno da bi se pronašlo njegovo mesto u porodičnom stablu dinosaurusa - navodi kineski paleontolog Ksu Ćing.
Pojedini naučnici su se nadali da bi ćilibar mogao biti izvor genetskog materijala stvorenja, poput zapleta u filmu "Park iz doba jure", kada naučnici pronalaze DNK dinosaurusa iz krvi insekata sačuvanih u ćilibaru. Ksu kaže da to još uvek nije moguće.
- Stručnjaci su verovali da je ćilibar dobar izvor DNK ili proteina, ali istraživanja pokazuju da to ipak nije slučaj. Ipak, reč je o materijalu koji dobro čuva kožu, tkiva, perje i skelet, pružajući naučnicima važne informacije - objašnjava O'Konor i dodaje da lobanja dinosaurusa ne može pomoći da se otkrije njegovo mesto u ekosistemu drevnih vremena.
- Glavna asocijacija na dinosauruse su veliki skeleti, ali se paleontologija menja sa otkrićima fosila kičmenjaka sačuvanih u ćilibaru - objašnjava O'Konor.
Video: Devetogodišnjak pronašao ljusku zbog koje ga ceo svet danas diže u nebesa
(N. N.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Predator
Ja verujem da postoje životinje i biljke koje imaju fosile koji datiraju iz doba dinosaurusa a da postoje i danas samo skriveno od ljudi i javnosti. Evo recimo ja volim biljke i fasciniran sam kad vidim neku novu vrstu a da nije nešto kalemljeno i upropasteno! Pogotovo sam fasciniran fosilima i šumama i džunglama i ja bi da se pitam doneo na naše ove surove prostore biljke i životinje iz džungli manje životinje maravno i one sekvoje bi posadio što bi pomoglo posumljavanju i boljoj flori i fauni u srbiji i okolnim zemljama. Najveća stvar koju bi strogo zabranio je Lov i krađa drva iz šuma recimo drvetu treba vek da poraste kad čovek ostari drvo je skroz poraslo i kako neko nema saosećanja nikakvog prema prirodi nego uzme mašinsku napravu koja je bukvalno robot i iseče mnogo drva da bi ih zapalio na kraju! Idi tu u šumu ponesi sekiru nakupi drva koja su srušena suva i ostaće ti za iduću sezonu da dođeš opet da sakupis drva! Ne bacati smeće u reke i šume jer jedino to je ostalo što drži narod živima na planeti zemlji jer kad ne bude ničega tad nestaje i čovek a priroda će u tom postapokaliptičnom svetu opet procvetati ali više neće biti ko da skloni drva sa puta!
Podelite komentar
Predator
Treba pokušati bar pokušati izvaditi DNK iz fosila i klonirati životinje jer bi bilo fascinantno videti živi fosil posle milione godina! Jeste da se vernici nebi složili sa tom teorijom a i ja sam skeptičan po tom pitanju ali dozvolio bi bar kloniranje biljke koja je davno izumrla ako ne životinje ali realno bi voleo da amerikanci umesto otrova i boleščina kojekakvih kao i rusi umesto nepotrebnih raketa za ubijanje i gluposti kod toliko normalnijeg oružja nek kloniraju neku izumrlu vrstu ali pažljivo da ne bude neki stvor...ma da bolja opcija je ukrstiti neke sadašnje zivitinjice i biljke te razviti prototip tih biljaka pre biblijskog postanka sveta!
Podelite komentar