Led se sve brže topi: Dramatično stanje na Grenlandu i Antarktiku

Toplotni talas koji ruši rekorde visokih temperatura u pet evropskih zemalja sada je nad Grenlandom, ubrzavajući topljenje ostrvske ledene ploče i uzrokujući velike gubitke leda na Arktiku. Foto: Tanjug/Caspar Haarløv, Into the Ice/AP

Ledeni pokrivač Grenlanda i Antarktika danas gubi svoju masu šest puta brže nego devedesetih godina 20. veka zahvaljujući globalnom zagrevanju. Naučnici su detaljno proučili podatke koje su sateliti sakupili o oba pola i nedvosmisleno zaključili da je na snazi sve veće ubrzanje topljenja leda, piše BBC.

Preporučujemo

Grenland i Antarktik izgubili su 6,4 biliona tona leda od 1992. do 2017. godine, što je bilo dovoljno da se nivo mora podigne za 17,8 milimetara.

- Devedesetih je doprinos u porastu nivoa mora od otapanja leda sa polova bio 5 odsto, dok je danas za trećinu podizanja nivoa mora odgovorno otapanje. Ovo je veoma važan podatak za budućnost, jer ukazuje na moguće poplave u priobalju i eroziju obala – kaže profesor Endrju Šepard sa Univerziteta u Lidsu, koji je i koautor projekta „Ice Sheet Mass Balance Intercomparison Exercise“, ili skraćeno „Imbie“, koji se bavi procenom koliko otopljeni led na polovima doprinosi porastu nivoa mora.

U ovom projektu učestvuje tim stručnjaka koji se bave merenjima promena na polovima koje su snimili svemirski sateliti u poslednje tri decenije. Oni su sada koristili najnovija otkrića kako bi doneli zaključke o trenutnom trendu na polovima.

Led se otapa neverovatnom brzinom

Led se otapa najbržom očekivanom brzinom, pa se procena o tome koliko će nivo mora porasti do 2100. godine povećala – 2014. procenjeno je da će to biti 53 centimetra, a „Imbie“ je na to, posle najnovijih podataka, dodao još 17 centimetara.

- Ako se ovo ispostavi kao tačno, 400 miliona ljudi biće ugroženo u obalskim poplavama do 2100. godine. To znači da su rokovi za odbranu kraći. Kakav god plan bio izrađen za odbranu primorskog grada ili priobalja, nameravane mere treba da budu sprovedene ranije nego što se mislilo – zaključuje Šepard.

Grenland i Antarktik reaguju na klimatske promene na malo drugačiji način.

Ledene površine na južnom polu tope se zbog toplije vode okeana, a na severnom polu je slično, ali topljenju dopirnosi i viša vazdušna temperatura.

Od pomenutih 17,8 milimetara, koliko je nivo mora porastao u periodu od 25 godina, 10,6 milimetara (60%) je doprineo Grenland, a 7,2 milimetara (40%) Antarktik. To znači da su oni zajedno gubili 81 milijardu tona leda godišnje devedesetih godina 20. veka. Do 2010. godine taj broj je porastao na 475 milijardi tona godišnje.

Profesor Šepard upozorava da će buduće procene rizika biti nesigurnije zbog toga što će sateliti posvećeni praćenju stanja na polovima uskoro prestati da rade, a trenutno nema jasnog plana o njihovoj zameni. „CryoSat-2“ Evropske svemirske agencije i „IceSat-2“ Američke svemirske agencije prate stanje na polovima više od ostalih satelita, jer orbitiraju u blizini severnog i južnog pola, a konkretni planovi o njihovoj zameni još nisu formirani.

(V. T.)