Zvezda severnjača se čudno ponaša, a naučnici ne mogu da objasne zašto

Zvezda severnjača, na latinskom Polaris, najbliža je severnom nebeskom polu Zemlje, a ujedno je i najsjajnija zvezda sazvežđa Mali medved. Već vekovima ova zvezda, koja se nalazi skoro tačno iznad Severnog pola, služila je putnicima da se orijentišu bez kompasa. Ona je ujedno i Zemlji najbliža cefeida, posebna klasa zvezda koje neprestano pulsiraju. Poslednja ispitivanja pokazuju da puno toga još ne znamo o ovoj zvezdi, kao i da se ona ne uklapa ni u jedan zvezdani model koji primenjuju astrofizičari.

Postoji nekoliko načina da se izračuna masa, starost i udaljenost zvezde poput Severnjače. Jedna od njih je metoda zvana model zvezdane evolucije.

Preporučujemo

Uz pomoć nje, naučnici proučavaju sjaj, boju i tempo kojim zvezda puslira, a potom se ti podaci koriste kako bi se odredila veličina zvezde, intezitet kojim sjaji i u kojoj je fazi života. Na taj način, astrofizičari mogu vrlo lako matematičkim putem da utvrde njenu udaljenost od Zemlje, prenosi Live Science.

Foto: Printscreen/YouTube/WatchMojo.com

Modeli koje astrofizičari primenjuju su izuzetno precizni. Ipak, kada se ovim putem dobijeni podaci uporede sa merenjima svemirskog teleskopa „Habl” i drugim proračunima, dolazi do znatnih nepodudarnosti.

Oko Zvezde severnjače orbitira i zvezda Polaris B, njen saputnik slabijeg sjaja. Iako su zvezde u binarnom sistemu kao što je ovaj otprilike iste veličine, proračuni pokazuju da je Polaris B, u stvari, daleko stariji od Severnjače. Pored toga, model zvezdane evolucije izračunao je da je masa Severnjače sedam puta veća od našeg Sunca, dok merenja drugačijom metodom nalažu da je njena masa 3,75 puta veća, što je velika i zbunjujuća razlika.

Naučnici pretpostavljaju da je došlo do greške prilikom merenja. Pošto se Severnjača nalazi iznad Severnog pola Zemlje, izvan je dometa većine teleskopa, dok su precizniji teleskopi namenjeni posmatranju zvezda koje su udaljenije i slabijeg sjaja. Za njih je Severnjača isuviše jarka. Štaviše, zaslepljuje ih.

Postoji još jedna teorija koja nalaže da je Severnjača nastala sudarom dve zvezde pre nekoliko miliona godina, što ju je revitalizovalo, a to bi moglo da objasni i zašto nijedan model proračunavanja nije primenjiv u ovom slučaju. Astrofizičari se slažu da za ovu tvrdnju, iako nije nemoguća, nisu pronađeni temeljni dokazi, te, stoga, Zvezda severnjača ostaje misterija za sada.

(N. I.)