Reka gvožđa koja teče na Zemlji više priliči Marsu nego našoj planeti

Foto: Wikimedia/Carol Stoker, NASA

Reka Rio Tinto (Crvena reka), koja se nalazi u Andaluziji u Španiji, neuobičajena je pojava za našu planetu. Ona ima mnogo sličnosti sa Marsom, a najvažnija od njih je gvožđe koje sadrži jer je Mars crven zbog velike količine ovog metala na njegovoj površini, kaže za BBC Rikardo Amils, istraživač iz Astrobiološkog centra u Madridu.

Preporučujemo

U snimku koji je objavljen na sajtu ovog britanskog medija on objašnjava da je Rio Tinto crvena zbog oksidacije gvožđa, što je posledica kiselosti ove reke.

- Zbog slične geohemije i mineralogije, ova reka je dobra analogija sa Marsom. Život na Marsu bi najverovatnije izgledao kao život u okolini ove reke - kaže Amils.

Tokom svojih putovanja u Južnu Ameriku Čarls Darvin je otkrio život u ekstremno slanim uslovima. Posle toga je predvideo da će život biti otkriven u dubljim slojevima zemlje.

- Trebalo nam je 200 godina da dokažemo da je bio u pravu. Ako postoji život na Marsu, u šta mnogi od nas veruju, on mora da se nalazi u dubljim slojevima zemlje. Ono što definitino izjednačava Rio Tinto i Mars jeste otkriće jarozita, sulfata gvožđa i kalijuma, na Marsu, koji se u velikim količinama proizvodi u ovoj reci – objašnjava Amils.

Tokom bušenja dubljih slojeva tla reke naučnici su otkrili veliki broj raznih bakterija i mikroorganizama. Oni su uspeli da se razviju u ekstremnim okolnostima i nije im bio potreban kiseonik.

- Ekstremna kiselost i visoka koncentracija gvožđa, kao i sumpornih minerala, čine Rio Tinto savršenom prirodnom laboratorijom za testiranje instrumenata koji bi potencijalno mogli da nam omoguće da nađemo ostatke života na Marsu. To je slučaj sa projektom „Moonwalk“ („šetnja po Mesecu“), u kojem naučnici na daljinu upravljaju robotima kako bi doprli do nepristupačnih oblasti koje treba istražiti – kaže Viktor Paro, direktor Astrobiološkog centra.

Rio Tinto se nalazi u rudarskom području još od vremena Rimljana.

- Godinama se verovalo da je Rio Tinto produkt zagađenja iz rudnika. Naša istraživanja ukazuju na to da je ova reka ovakva zbog biološke aktivnosti, najvećim delom one u dubljim slojevima tla – dodaje on.

Ova reka i Mars imaju i drugih sličnosti, kao što je obilje metana. Istraživači sada očekuju da će im najnovija Nasina oprema za bušenje pomoći da detaljnije istraže i bolje razumeju biosferu Crvene reke.

(V. T.)