Lovci na blago pod okriljem noći pljačkaju istorijsko nasleđe: Odnose sve, od novčića do nakita

Humanitarna organizacija „Zaostavština Engleske“ objavila je podatak da su se slučajevi pljačkanja kulturnih dobara udvostručili u 2019. godini u odnosu na 2017. godinu, a da je decembar prošle godine bio mesec sa najviše ovakvih incidenata za period od protekle četiri godine, u kojem su lopovi pljačkali neke od istorijski najvažnijih lokaliteta u Engleskoj, uključujući srednjovekovne dvorce, Rimska utvrđenja, opatije i bojna polja.

Iščezlo i zauvek izgubljeno

Preporučujemo

Porast kriminaliteta u brojkama uzrokovan je talasom pljački lokaliteta kulture koje sprovode lopovi tokom noći, opremljeni metalnim detektorima. Reagujući na ovu pojavu, izvršni direktor „Zaostavštine Engleske“,  Kejt Mevor pozvala je sve koji postanu svedoci ovakvih sumnjivih aktivnosti da hitno obaveste policiju o tome kako bi kriminalci bili zaustavljeni.

Među poznatijim lokalitetima koji su bili mete napadu su i poprište „Bitke kod Hejstingsa“ iz 11. veka, uključujući i opatiju izgrađenu na tom prostoru, zamak Gudrič, kao i Stari Sarum, navodi Ancient origins.

Mark Herison, zvaničnik „Zavoda za istoriju Engleske“ istakao je da „ilegalno detektovanje metalnih predmeta nije krivično delo bez žrtve jer su to upravo artefakti, koji su bezobzirno ukljonjeni iz njihovog originalnog konteksta“.

Inače, „Zaostavština Engleske“ upravlja sa više od 400 lokaliteta, od kojihe je većina slobodna za ulazak i bez ikakvog obezbeđenja. Ipak, 12 zabeleženih slučajeva ilegalnog detektovanja metala uz iskopanih po 75 rupa na svakom od četiri napadnuta lokaliteta, svakako će naterati čelnike ove organizacije da promene  dosadašnju praksu.

Pozitivna strana

Detektovanje metala, kao popularan hobi u Engleskoj još od kraja 70-ih godina prošlog veka, kada su cene ovih uređaja postale pristupačnije prosečnom potrošaču, ima i neke svoje pozitivne strane. Pored toga što predstavlja razonodu i poboljšava kondiciju, ovaj hobi je od značaja i za arheologiju kao disciplinu.

Tokom prošle godine,  istražujući detektorima jednu oblast u jugoistočnoj Engleskoj, četvorica amatera su pronašli 550 retkih novčića od zlata i srebra, starih i do 600 godina, uključujući i 12 primeraka iz ere „Crne smrti“, perioda epidemije kuge iz prve polovine 14. veka. Vrednost ovih novčića procenjena je na 195.000 dolara.

Jedan par iz Derbija, upražnjavajući isti hobi, iskopao je pravo bogatstvo. Naime, Adam Stejpls i Liza Grejs pronašli su hrpu srebrnih novčića koji datiraju iz vremena bitke kod Hejstingsa i čija je procenjena vrednost između 4 i 6 miliona dolara.

Druga strana novčića

I dok najveći broj entuzijasta opremljenih detektorima metala poštuje zakone, postoje i oni koji se odlučuju na to da ovu opremu iskoriste u svrhu pljačkanja.

Tako je slučaj pred sudom u Vorčesteru otkrio pljačku u kojoj su učestovala četvorica optuženih koji se terete da su bespravno prisvojili bogatstvo vredno 3,6 miliona dolara. Iskopano u poljima u okrugu Herefordšajr, blago je uključivalo i zlatnu minđušu i orglicu, srebrne poluge iz 9. veka, kristalni luster iz 5. veka, kao i 300 novčića od kojih mnogi datiraju iz doba vladavine Alfreda Velikog.

Optuženi su priznali sudijama da su bili svesni zakonske odredbe prema kojoj se zakopano blago mora prijaviti državi, ali ih je, po svemu sudeći, isključivo pohlepa nagonila na kršenje zakona i prodaju malih serija ovih predmeta kupcima na crnom tržištu.

(T. T.)