Placenta i nacistički kukasti krst: 8 bizarnih simbola koji prema verovanju donose sreću i dobrobit

Sreća prati onoga ko u to poveruje, prema rečima dramskog pisca Tenesija Vilijamsa. Uprkos tome, narodi širom sveta veruju da nam pojedini predmeti i simboli mogu pomoću da ipak budemo za trunčicu srećniji. Bez obzira na to da li ste sujeverni ili ne, i sami ste ponekad izveli neki ritual da oterate maler, a prizovite dobre vibracije. Evo u šta sve veruju narodi sveta kada je u pitanju prizivanje sreće.

Svastika 

Preporučujemo

Svastika, iliti, kukasti krst jeste sveti simbol hinduizma, budizma i đainizma. U grubom prevodu sa drevnog sanskrtskog jezika, reč „svastika” označava dobrobit. Sa arheološkim istraživanjima 19. veka, Evropljani otkrivaju kukasti krst, usvojivši njegovo pozitivno značenje.

Foto: Juznevesti.com/Vanja Keser

Početkom 20. veka, svastika se primenjivala u različitim domenima, od reklama za „koka-kolu”, do dresova hokejaških ekipa u Kanadi. Ipak, njeno značenje počinje da se menja 1920-ih i 1930-ih, kada je Adolf Hitler, idejni tvorac nacizma, prisvaja kao simbol arijevske rase. Otada se kukasti krst povezuje sa načelima fašizma, dok je u Nemačkoj po završetku Drugog svetskog rata u potpunosti zabranjeno javno prikazivanje ovog simbola.

Tintinabulum

Drevni Rimljani su čvrsto verovali u moć amajlija, privezaka i sličnih predmeta, a posebno je cenjen tintinabulum, Na prvi pogled, reč je o visećim zvončićima. Pravljeni su od bronze i prikazivala su krilate faluse, tj. muške polne organe. Kačeni su na dovratak ili prozor, a kada bi prohujao vetar, nastajala je zvonjava za koju se verovalo da tera zle duhove i čuva ukućane. Marko Terencije Varon, rimski pisac, piše da su momci nosili i amajlije sa falusnim simbolima oko vrata u cilju da se zaštite od nesreće i zla, piše History.

Odžačari

U Evropi postoji verovanje da prizor odžačara donosi sreću. Ne zna se sa sigurnošću kako je nastalo ovo verovanje, te, stoga, postoje razne priče. Smatra se da je dovoljno da se rukujete sa njim ili da prođete pored njega kako bi vas pratila sreća.

Veruje se da odžačari donose sreću Foto: Wikipedia/Christoph Braun

U nekim društvima se naročitom srećom smatra ukoliko bračni par odmah nakon venčanja u crkvi sretne odžačara, koji bi onda trebalo da mladi da poljubac, pa ih tako pojedini mladenci unajmljuju za taj poseban dan.

Vešala

U vreme kada su u Evropi i SAD organizovana javna pogubljenja, nije bilo neuobičajeno da posmatrači kasnije skupljaju sitnice koje su pripadale pogubljenom. Jedan od najtraženijih suvenira bila su vešala, za koja se verovalo da poseduju znatne moći. Bolesnici bi obmotali omču oko svoje glave u nadi da će se izlečiti od glavobolje ili groznice. Ipak, ovaj morbidni talisman naročito je bio omiljen među kockarima i kartašima, koji si posedovanjem omče sa vešala nastojali da prizovu sreću u kocki. Za njih su vešala imala toliku vrednost, da su ih sekli na komade i prodavali.

Posteljica novorođenčeta

Posteljica, tj. placenta jeste organ izgrađen od tkiva majke i embrionalnog tkiva. Veoma je retko da se beba rodi u posteljici, pa se prema starom praznoverju ovako nešto smatra pravim čudom. Drevni Rimljani su, na primer, verovali da je posteljica predskazanje lepih stvari i da donosi sreću posedovati je. Kasnije se na placentu gledalo kao na izvor dobrog zdravlja, rečitosti i finansijskog uspeha. Toliko su vrednovane, da se dešavalo da ih babice ukradu po porođaju. Tokom 19. veka, u pojedinim evropskim časopisima su se posteljice prodavale putem oglasa, a naročito su bile popularne među mornarima, koji su bili ubeđeni da će ih placenta spasiti od davljenja.

Famsap

Pomama za ovim lutkicama javila se krajem 19. veka u Velikoj Britaniji, Australiji i SAD. Predstavljali su figurice sa podignutim palčevima, tela napravljenog od metala i drvene glave. Služili su kao amajlija, a ponajviše su poklanjani vojnicima. Sve što bi trebalo da uradite jeste da kucnete u drvo, tj. drvenu glavu, i tako prizovete sreću. Famsap je bio naročito popularan tokom Prvog svetskog rata. Neki od primeraka su imali nacrtane deteline sa četiri lista na glavi, što je trebalo da predstavlja dodatnu sreću.

Grbavci

Verovanje da grbavci donose sreću seže još u antičko doba, kada se na osobe koje pate od deformiteta kičme i drugih delova tela okrutno gledalo kao na komičnu pojavu. Stari Grci i Rimljani su verovali da sreću priziva trljanje njihove grbe. Ovakvo sujeverje karakteristično je za Mediteran, mada je tokom prve polovine 20. veka preneto i u SAD, gde su pojedini bejzbol klubovi upošljavali grbavce kao maskote.

Bezoar 

Bezoari su očvrsle grudvice nalik biserima koje nastaju združavanjem nesvarljivih materija u želucu životinja poput koza, ovaca, jelena i lama. Ovi neobični kamenčići se prvi put spominju u spisima lekara sa Bliskog istoka koji datiraju iz 1000. godine naše ere. Vremenom su bezoari postali mistični talismani širom Evrope i Azije, često u vidu pozlaćenog nakita ili kao deo amajlija. Bili su cenjeni i zbog svojih navodnih lekovitih svojstava. S obzirom na to da se pojedine životinje hrane otrovnim zmijama, postojalo je verovanje da bezoari sadrže ostatke njihovog otrova, pa su često smatrani protivotrovom. Korišćeni su i za lečenje epilepsije, dizenterije, pa čak i kuge. Tokom 14. veka, u jeku pandemije kuge znane kao Crna smrt, na tela zaraženih su stavljani bezoari, sa nadom da će zaceliti niihove rane.

(N. I.)