Oni su menjali svet, a odrasli su kao siročad: Jedan od njih je osnovao SAD, a drugi osmislio iPad

Neverovatne priče i životni putevi ovih istorijskih ličnosti svedoče o njihovom velikom značaju za čovečanstvo. Među njima je jedan od osnivača najveće svetske sile današnjice, kao i jedna od najprepoznatljivih seks simbola 20. veka i oličenje holivudskog glamura.

Neki od njih su savremenici, dok između drugih leži stotinu godina razmaka. Ono što ih povezuje nisu njihova zanimanja, pa čak ni sudbina, već činjenica da su svi do jednog bili siročad i da su odrastali sa porodicama koje su ih usvojile.

Aleksandar Hamilton (1755 ili 1757-1804)

Hamilton je bio prvi sekretar finansija Sjedinjenih Američkih Država i jedan od njenih osnivača. Nije otvoreno govorio o svom poreklu. Prava godina njegovog rođenja nikada nije utvrđena, s obzirom na to da izvori navode dve različite godine (1755, 1757).

Rođen ja na karipskom ostrvu Nevis. Otac mu je bio škotskog porekla, dok je njegova majka bila u braku sa drugim čovekom kada ga je rodila.

Kada je imao deset godina, njegov otac je napustio porodicu, a majka mu se razbolela i umrla. Rođak koji je trebalo da ga usvoji je kasnije izvršio samoubistvo, pa se Hamilton takoreći sam odgajao.

Foto: Wikimedia Commons

Vrlo mlad je uspeo da se zaposli u jednom preduzeću za uvoz i izvoz robe. Svojim intelektom je toliko zadivio nadređene, da je 1773. grupa lokalnih preduzetnika skupila novac i poslala ga u Njujork, gde je studirao na preteči današnjeg Univerziteta Kolumbija.

Vremenom je počeo da se bavi politikom i bio je ađutant generala Džordža Vašingtona tokom rata za američku nezavisnost. Igrao je ključnu ulogu u oblikovanju političkog sistema SAD. Između ostalog, pomogao je osnivanje prve nacionalne banke u SAD.

Endru Džekson (1767-1845)

Imao je svega osam godina kada je izbio Američki rat za nezavisnost. Sin irskih emigranata, izgubio je oca dok je još bio u majčinoj utrobi. Zajedno sa bratom su ga zarobili britanski vojnici 1781, dve godine pre završetka rata. Tom prilikom je ranjen mačem, jer je odbio da očisti čizme. Njegov brat je kasnije umro od velikih boginja, a iste godine mu je preminula i majka.

Foto: Wikimedia Commons

Pošto je ostao siroče u ranom pubertetu, Džekson je nakratko živeo sa rođacima. Ubrzo se osamostalio, počevši da se bavi pravljenjem sedla za konje, a postao je i učitelj. Iako nije posedovao znatno obrazovanje, vremenom se istaknuo kao vrsan advokat i političar.

Tokom rata iz 1812, koji se vodio između SAD i Britanske imperije, stekao je slavu kao general, a 1828. je osvojio predsedničke izbore i služio kao sedmi predsednik Sjedinjenih Američkih Država u dva mandata.

Usvojio je nekoliko dece koja su ostala bez roditelja, uključujući i dva dečaka koji su poreklom bili američki domoroci i čije su porodice nastradale tokom vojnih pohoda.

Simon Bolivar (1783-1830)

Rođen je u jednoj od najimućnijih porodica Venecuele, koja je tada još bila španska kolonija. Ipak, njegovo detinjstvo nije bilo idilično. Izgubio je oca pre nego što je napunio tri godine, dok mu je majka umrla od bolesti kada je imao devet. Nakratko je živeo sa svojim dedom, a potom su na njega pazili stričevi.

Kako je Bolivar i sam isticao, njegov pravi staratelj bila je robinja crnkinja po imenu Hipolita. Nju je smatrao svojim istinskim roditeljem.

Foto: Wikimedia Commons

Zahvaljujući pozamašnom imetku svoje porodice, Bolivar je stekao vrhunsko obrazovanje u Evropi. Vratio se u rodnu Venecuelu 1807. i postao je jedan od predvodnika pokreta za nezavisnost od španske uprave. Tokom rata za nezavisnost Venecuele (1810-1823), komandovao je vojskom i bavio se politikom. Učestvovao je u borbi za nezavisnost nekoliko španskih kolonija u Južnoj Americi, uključujući Kolumbiju, Ekvador i Peru.

Umro je 1830. i bio je poznao kao ''El Libertador'', odnosno, „Oslobodilac”.

Edgar Alan Po (1809-1849)

Strava i očaj koji prožimaju dela čuvenog američkog književnika možda vuku korene iz njegovog nesrećnog detinjstva. Tvorac pesme „Gavran” rođen je u siromašnoj porodici putujućih glumaca. Dok je još bio dete, otac je napustio porodicu, a majka mu je izgubila život usled tuberkuloze.

Odgajao ga je trgovac duvanom iz Virdžinije po imenu Džon Alan. Vremenom je preuzeo prezime svog dobrotvora, ali su u početku imali veoma zategnut odnos. Alan nije podržavao Poovo nastojanje da se bavi književnošću. Razdoru su doprineli i kockarski dugovi koje je Edgar stekao tokom studija na Univerzitetu Virdžinije, piše History.

Foto: Wikimedia Commons

Ranih 1830-ih, Po i Alan su prekinuli svaki odnos i tada počinje književnikova plodonosna karijera ispunjena lutanjem. Svojevremeno je boravio u Ričmondu, Filadelfiji, Njujorku i Baltimoru. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima kao četrdesetogodišnjak. Tokom svog naglo prekinutog životnog veka napisao je brojne pesme i kratke priče koje se smatraju začecima različitih žanrova, poput detektivske misterije, naučne fantastike i priči strave i užasa.

Ela Ficdžerald (1917-1996)

Nosila je nekoliko laskavih epiteta, među kojima su najznačajniji „Prva dama pesme” i „Kraljica džeza”. Prešla je trnovit put kako bi stekla ova priznanja. Roditelji su joj se razveli dok je još bila beba. Kada je imala 15 godina, majka joj je iznenadno preminula. Zbog toga je počela da živi sa tetkom u Harlemu, jednoj od četvrti Menhetna u Njujorku.

Ubrzo je upoznala život na ulici, radeći kao paziteljka u javnim kućama i krijumčareći novac koji se koristio u ilegalnoj lutriji. Pošto je često izostajala iz škole, smeštena je u njujorško sirotište za obojenu decu, odakle je pobegla nakon godinu dana boravka.

Foto: Wikimedia Commons

Jedno vreme je plesala za sitniš na ulicama Harlema i spavala po kućama svojih prijatelja. Sreća joj se preokrenula 1934. kada je osvojila amatersko takmičenje u pevanju. Svojim moćnim, ali melodičnim glasom osigurala je sebi nastupe sa džez orkestrom Čika Veba. Šest godina nakon majčine smrti, 1938, snimila je svoj prvih hit, ''A-Tisket, A-Tisket''.

Merilin Monro (1926-1962)

Pre nego što je postala ikona Holivuda, Merilin Monro je bila Norma Džin Bejker. Nikada nije upoznala svog oca, a odgajala ju je majka u Los Anđelesu. Pošto je patila od niza psihičkih problema, majka joj je vremenom smeštena u psihijatrijsku ustanovu. Monro je detinjstvo provela u sirotištima i po hraniteljskim porodicama. U nekima je bila i seksualno zlostavljana.

Foto: Wikipedia

Osamostalila se sa 16 godina udajom za suseda Džejmsa Doertija, koji je ubrzo poslat na vojnu službu zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Za to vreme, Norma Džin je radila u fabrikama gde je proizvođena ratna oprema. Tamo je upoznala ratnog fotografa koji joj je predložio da se bavi manekenstvom. Pokazalo se da je rođena da bude ispred kamere. Do 1946. je počela da farba kosu u plavo, promenila je ime u Merilin Monro i tada kreće njena filmska karijera. Ipak, slavu je stekla tek četiri godine kasnije sa filmovima „Džungla na asfaltu” i „Sve o Evi”.

Malkolm Iks (1925-1965)

Pored Martina Lutera Kinga, bio je jedan od najznačajnijih boraca za prava Afroamerikanaca svog vremena. Oca su mu navodno ubili belački rasisti kada je imao šest godina. Zbog toga je njegova porodica živela u bedi, a nakon što mu je majka doživela nervni slom, Malkolm je provodio vreme po sirotištima i popravnim domovima.

Foto: Wikimedia Commons

Napustio je školu kao petnaestogodišnjak i počeo je da se bavi dilovanjem droge, zbog čega je završio u zatvoru, gde je proveo sedam godina. Tokom tog perioda je pristupio pokretu Islamska nacija koji je okupljao crnce muslimane. Pošto je napustio zatvor 1952, upustio se u žestoku borbu za prava Afroamerikanaca. Smatrao se veoma uticajnim, ali i kontraverznim borcem za ljudska prava.

Stiv Džobs (1955-2011)

Jedan je od osnivača giganta ''Apple'', a svojevremeno je rukovodio i studiom ''Pixar'', sve dok nije prodat „Dizniju”. Smatra se ikonom računarske industrije. Rođen je u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca. Dali su ga na usvajanje samo nedelju dana pošto je rođen. Svoje usvojene roditelje je uvek smatrao pravim ocem i majkom. Upoznao je Stiva Voznijaka, svog budućeg poslovnog partnera, dok je još bio tinejdžer.

Napustio je redovno školovanje i zaposlio se u kompaniji video igara ''Atari''. Zajedno sa Voznijakom je 1976. osnovao sopstvenu firmu. Bili su to počeci ''Apple''-a. Do 1980, njihova kompanija se pokazala vrlo unosnom, pa je Džobs postao multimilioner. Četiri godine kasnije je predstavio prvi komercijalni računar - Makintoš. Samo godinu dana kasnije, generalni direktor Džon Skali ga je razrešio dužnosti rukovodioca Makintošovog odeljenja. Zbog toga je Džobs napustio firmu.

Foto: Profimedia/AFP

Vratio se u okrilje ''Apple''-a 1996, a četiri godine kasnije je postao glavni izvršni rukovodilac kompanije koju je osnovao, što je bilo ključno za njen dalji razvitak. Učestvovao je u osmišljanju ajpoda, ajfona i ajpeda, koji su bili revolucionarni uređaji u trenutku svog osvanuća na tržištu.

Preminuo je 2011. nakon teške borbe sa rakom pankreasa.

(N. I.)