U potrazi za najskupljom ribom na svetu ova žena prošla je 15 zemalja, ratove, mafiju i divljinu

Emili Vojt nije ni slutila da bi mogla biti uvučena u svet sumnjivih poslova i krijumčarenja kada je počela da istražuje o azijskoj arovani ili ribi zmaju, najskupljoj akvarijumskoj ribi na svetu, piše National Geographic. Putujući kroz 15 zemalja, suočila se s lovcima na glave i građanskim ratom, kako bi pratila trag ribe koja se uglavnom transportuje pod oružanom stražom. Na svom putu, ona je otkrila privlačnost divljine i opasnost opsesije, što je opisala u svojoj knjizi "Zmaj iza stakla: Istinita priča o moći, opsesiji i najomiljenijoj ribi na svetu".

Kada je u svom njujorškom domu dobila poziv iz “National Geographic-a”, objasnila je kako veliki napori da se zaštiti arovana, paradoksalno, povećavaju njenu privlačnost kolekcionarima. Ispričala je i kako je potraga za tom ribom preuzela kontrolu nad njenim životom i zašto je stavljanje ribe u akvarijum deo naše urođene želje za povezivanjem sa drugim vrstama.

Preporučujemo

- Azijska arovana je najskuplja akvarijumska riba na svetu. To je tropska, slatkovodna riba sa juga Azije, koja živi na dubini od 3m. Otprilike je veličine obuće za sneg. To je žestok predator koji datira još iz doba dinosaurusa. Ima veliku, metalik krljušt, kao novčiće; brkove koji vise sa brade i talasa se poput papirnih zmajeva kakve viđamo za Kinesku Novu godinu. Ta sličnost je stvorila uverenje da ova riba donosi sreću i blagostanje i zbog toga je postala veoma tražena akvarijumska riba. Kada sam prisustvovala "Akvarama međunarodnom takmičenju riba", koje pomalo liči na izložbu pasa u Vestminsteru, samo za ribu, svih 10 retkih albino arovana bilo je u pratnji policajaca na motorima, zaštićene naoružanim stražarima koji su sprečavali da bilo ko pristupi akvarijumima. Najveća cena koju sam čula (za jednu ribu) je 300.000 dolara i ta riba je, navodno, prodata visokom članu kineske Komunističke partije - rekla je ona.

Emili kaže da je riba zmaj "najdramatičniji primer jedinstvenog, modernog paradoksa masovne proizvodnje ugroženih vrsta”. U početku je i njoj trebalo vremena da razume to.

- Ilegalno je prenositi arovanu u SAD, ali je poslednjih godina skoro dva miliona primeraka ove ribe preneto preko granica. Farme u južnoj Aziji, gde se proizvodi ova riba, nalik su zatvorima sa visokim stepenom zaštite. Imaju betonske zidove koje čuvaju psi čuvari, osmatračnice i bodljikavu žicu. Sve to zbog ribe! To je dramatičan primer paradoksa, kada riba u divljini uglavnom nestaje, ali je stotine hiljada ljudi svake godine uzgaja na farmama. Istorija ove ribe objedinjuje istoriju modernog očuvanja. Tokom 1970-ih, kada su narodi došli na ideju da organizuju zaštitu ugroženih vrsta, akcenat je bio na tome da se zabrani trgovina svime. To je ono što se desilo azijskoj arovani. Tada je ona bila samo obična riba, nešto što su ljudi u močvari jeli za večeru. Čak se nije smatrala ni naročito dobrom hranom. Ima previše kostiju i blagog je ukusa. Ipak, to je riba grabljivica i sporo se razmnožava, pa je zato završila na listi zaštićenih vrsta i zabranjena je međunarodna trgovina njome. To je kreiralo svest o retkosti ove ribe, što je pokrenulo trgovinu ovom ribom u akvaristici. Postala je “vruća roba” - istakla je ona.

Njeno putovanje počelo je na malo neobičnom nestu, u Bronksu, a onda je ispričala priču o Džonu Ficpatriku i ilegalnoj trgovinu divljim životinjama u Njujorku.

- Poručnik Džon Ficpatrik, detektiv za kućne ljubimce! Radila sam priču o trgovini egzotičnim ljubimcima u Njujork Sitiju i pozvala sam ga jednog letnjeg popodneva. Počastio me pričama u koje nisam mogla da poverujem: 1.300 kornjača živi u potkrovlju Tribeke (stari deo Njujorka, poznat po modernim zgradama), sa dečkom koji nema ni sobu za krevet; čovek iz Harlema živi sa tigrom i aligatorom u istom malom stanu! Pratila sam Ficpatrika do Južnog Bronksa jer je jedan čovek pokušavao da proda svog aligatora na Krejgslistu (sajt za onlajn prodaju). Nismo pronašli aligatora, ali je poručnik nastavio da priča o tim ilegalnim, izuzetno skupim ribama koje su dolazile u grad i koje su bile suština njegovog postojanja. U početku nisam bila zainteresovana, nisam ljubitelj ribe. Smatrala sam da je veoma dosadno imati ribu za kućnog ljubimca, a zatim sam počela malo dublje da  istražujem o tome - istakla je.

Emili je pokušala da odgovori i na pitanje zbog čega ljudi drže ribe kao kućne ljubimce.

- To je bila glavna misterija za mene. Ne samo to zašto je azijska arovana toliko skupa, već i šta nas to tera da stavimo ribu u činiju, pre svega? To se tiče onoga što je E.O. Vilson pisao o biofiliji, našoj urođenoj želji da se povežemo sa drugim vrstama. Nikada nisam osećala kao da moram da zadržim arovanu za sebe, ali jesam postala opsednuta pronalaženjem ribe u divljini. To je preokrenulo moj život na nekoliko godina. Proputovala sam 15 zemalja u potrazi za ovom ribom. Ta opsesija potekla je sa istog mesta kao i težnja za držanjem akvarijumskih riba. To je želja za povezivanjem sa divljinom - dodala je.

Kada je počela da istražuje azijsku arovanu, pojavilo se jedno ime: Keni Riba, ili Keni Jep.

- On je glavna figura u centru glamuroznog sveta azijske akvakulture. Vlasnik je jedne od najvećih ukrasnih farmi ribe u Aziji i ozloglašen je u Singapuru zbog toga što je pozirao go iza gomile akvarijumskih ljubimaca. Kada sam došla na njegovu farmu, sedeo je iza roze i tirkiznog stola, ispod neizbežnih fotografija sebe kako pozira go sa strateški raspoređenim ljubimcima, ribama. Keni je odgovoran za seksi promenu ove industrije i zbog toga je omiljen. Čula sam mnogo o mračnoj strani ove trgovine. Kada sam pitala Kenija o talasu krađa ribe koje su zahvatile region, rekao mi je: - Ne znam o čemu pričaš. Krađa ribe nije tako jednostavna kao krađa nakita - dodala je.

Još jedan ključni lik u priči je američki ihtiolog Tajson Roberts.

- On je veoma posebna osoba. Zovem ga velikim starim čovekom ihtiologije, jer je verovatno ubio i ukiselio više vrsta ribe nego bilo koji drugi živi stvor. Njegov um je izvanredan. Kada se upustite u razgovor sa Tajsonom, uronite se u te neobične zavoje njegovog uma. On je sada u srednjim 70-im godinama, ali još uvek putuje širom sveta. Ponekad nestane na duži niz meseci. Dok sam pisala određene delove knjige, čak nisam bila sigurna ni da li je još uvek živ. Na neki način, i on sam je ugrožena vrsta. Do sredine 20. veka, biolozi su se specijalizovali za jednu životinjsku grupu. Imali ste ljude koji su studirali ribe, ptice ili gliste. Ali, nakon molekularne revolucije i otkrića DNK strukture, biologija je počela da funkcioniše na drugi način. Molekularna biologija je monopolizovala finansiranje, dok su eksperti za grupe organizama postepeno potiskivani. Kao rezultat toga, gubimo ogromnu količinu znanja. Kada preostala generacija izumre, za mnoge grupe organizama neće ostati stručnjaka - rekla je Emili.

Azijska arovana Foto: Pixabay.com

Njeno istraživanje se fokusira na legendarnu “super crvenu” arovanu, sa ostrva Borneo. Emili je opisala svoje nezgode kroz koje je prošla dok je pokušavala da se domogne udaljenog jezera Sentarum.

- Počelo je sa 6 nedelja dubokog zaranjanja u svet riba. Na kraju toga, otkazala sam svoj let kući iz Azije i rizikovala da propustim svoje sopstveno venčanje, jer sam bila odlučna u tome da dođem do ove ribe koja se nalazi u srcu Bornea. Bila sam upozorena na navodnu riblju mafiju, islamske teroriste, i na Ibane, koji poseduju regiju oko jezera i koji su tradicionalni lovci na glave. Ja sam verovatno bila jedna od najlošije pripremljenih ljudi koji su išli sami da nađu ribu, naročito neuhvatljivu arovanu. Nikada nisam išla na pecanje, nijednog dana u svom životu. Nisam govorila jezik mesta u kom se nalazim, niti sam imala ikakvo iskustvo u divljini. Srećom, dobila sam pomoć od nekoga ko se zove Heiko Bleher i ko je poznat kao Indijana Džouns sveta tropskih riba.On je treća generacija ihtioloških istraživača. Njegov deda je osnovao jednu od prvih farmi ukrasnih riba u okolini Frankfurta, početkom 20. veka. Njegova majka je njega i još troje dece odvela u neimenovani deo kišnih prašuma Amazona, tokom 1950-ih godina, u potrazi za tada najskupljom akvarijumskom ribom na svetu: “disk”, savršeno okruglom ribom koja je izgledala kao antički grčki disk. Od tada, Heiko je proveo svoj život u maničnoj potrazi za novim vrstama širom sveta. Usput sam mu napomenula da idem do Sentaruma. Nažalost, ovo je bilo najgore doba u godini. Sistem jezera se isušuje sezonski. Došla sam tamo u vreme kada nisi mogao da uneseš čamac u vodu jer je previše plitka, ali ne možete ni da gazite, jer je za to preduboka - objasnila je.

Čarls Kingsli, britanski autor knjiga za decu, napisao je: “Zadovoljstvo pronalaženja novih vrsta je predivno; to je moralno opasno”. Emili otkriva da li ju je “pokvarila” opsesivna potraga za arovanom.

- Da, mislim da jeste. Postoji nešto opasno u fetišizaciji ribe: postavljanje vrsta na pijadestal, pokušavanje da ih posedujete i uzdižete ih kao ikonične vrste. Moja potraga, koliko god dobronamerna bila, oduzela je čitav moj život. Prvi znak nevolje bio je kada sam promenila ime kako bih otišla u Mjanmar.Bila sam zabrinuta da neću dobiti vizu kao novinar, tako da sam uzela muževljevo prezime nakon venčanja. To je bio moment kada sam shvatila da sam možda otišla predaleko. Moj život nije jedini koji je pokvarila ova potraga za ribom. Dok sam izveštavala, neko u Njujorku je završio u zatvoru sa visokim stepenom obezbeđenja zbog svoje umešanosti u nešto u vezi sa ribom. Mislite kako je imati ribu za ljubimca nevina stvar, podsetnik na detinjstvo… Međutim, azijska arovana prouzrokuje haos širom sveta - istakla je ona.

Emili je proputovala 15 zemalja u potrazi za arovanom, išla je avionom, džipom i kanuom. Na kraju je otkrila koji su bili najbolji i najgori momenti te potrage.

- Tokom čitave portage nije postojao trenutak kada sam sela i mislila: “Pa, zar ovo nije zabavna avantura!” Sve to je bilo prilično bolno. Jedna od mojih najslabijih tačaka dogodila se u Mjanmaru (tada Burmi), kada sam se našla zaglavljena u zatvorenoj ratnoj zoni u potrazi za ribom. Bila sam prilično na ivici živaca. U pogledu samopouzdanja koje nadahnjuje, ništa ne može da se poredi sa kišnim šumama Amazona. To je bio moj prvi put u Južnoj Americi i našla sam se u džungli, udaljena od civilizacije danima hoda. Amazonski basen iste je veličine kao i kontinentalni deo SAD. Kada to kažete, imate osećaj da je to zaista velika reka, ali kada se zapravo nađete tu i pokušavate da dođete do jedne od njenih pritoka, to je neverovatno - zaključila je Emili.

(B.K.)