"Živela je brzo i umrla mlada": Astronomi otkrili mrtvu džinovsku galaksiju

Ultramasivna čudovišna galaksija koja potiče iz ranih dana svemira "živela je brzo i umrla mlada", kažu astronomi u novoj studiji.

Galaksija XMM-2599 postojala je pre 12 biliona godina, piše „CNN“. Veoma brzo je formirala mnoštvo zvezda, a zatim i umrla, sudeći prema merenjima astronoma uzetih iz spektrografa Kek teleskopa za infracrveno istraživanje u observatoriji „W.M. Keck“ koja se nalazi u blizini vrha uspavanog vulkana Mauna Kea na Havajima.

Preporučujemo

- Pre nego što je svemir napunio dve milijarde godina, XMM-2599 je već formirao masu veću od 300 milijardi Sunca, što ga je činilo ultramasivnom galaksijom – kaže Bendžamin Forest, glavni autor studije. – Izvanredno je to da je većinu zvezda formirao u velikom naletu, kada je svemir bio star manje od milijardu godina, a zatim je postao neaktivan u trenutku kada je svemir bio star svega 1,8 milijardi godina.

Tokom svog vrhunca, galaksija je uspevala da stvori više od 1.000 zvezda godišnje, što je neverovatno visok broj u poređenju sa, recimo, našom galasijom u kojoj se stvori jedna zvezda godišnje.

- XMM-2599 je možda potomak populacije visokih, prašinastih galaksija koje formiraju zvezde u veoma ranom svemiru, a koje su nedavno otkrili novi infracrveni teleskopi – rekao je Danilo Marćesini, ko-autor studije.

Međutim, astronomi nisu sigurni kako se razvijala ova džinovska galaksija. Kada bi se uporedila sa drugim galaksijama tog tipa, sve je vrlo neobično jer bi XMM-2599 i dalje trebalo da formira nove zvezde.

- Međutim, galaksija više ne formira zvezde, možda zato što je prestala da dobija gorivo ili se uključila njena crna rupa. Naši rezultati zahtevaju promene u načinu na koji modeli isključuju stvaranje zvezda u ranim galaksijama. Uhvatili smo XMM-2599 u neaktivnoj fazi - kaže Džilijan Vilson, profesorka fizike i astronomije na Univerzitetu u Kaliforniji.

Galaksija ne može izgubiti masu, ali može jednostavno prestati da formira nove zvezde, i astronomi se pitaju šta će se dalje dešavati kao posledica ovoga.

- Kako vreme prolazi, da li bi gravitaciono polje moglo privući obližnje galaksije koje formiraju zvezde, i na taj način postati svetleći grad galaksija? – pita se Vilson.

Astronomima je dato dodatno vreme u observatorijama kako bi nastavili sa proučavanjem čudne galaksije i, nadamo se, otkrili odgovore na svoja pitanja.

- Možda će tokom narednih 11,7 milijardi godina kosmičke istorije, XMM-2599 postati centralni član jedne od najsjajnijih i najmasovnijih grupa galaksija u lokalnom svemiru – rekao je Majkl Kuper, ko-autor studije. - Alternativno, mogao bi i da nastavi da postoji u izolaciji. Ili bismo mogli da dobijemo scenario koji se nalazi između ove dve mogućnosti.

(G.S.)