Otkriveno kako je nastalo Plutonovo srce: Naučnike iznenadile neočekivane vremenske prilike

  • 1

Tokom svog leta pored Plutona Novi horizonti, misija koju je pokrenula NASA, napravila je fotografije na kojima se vidi da ova patuljasta planeta ima površinu u obliku srca. Novo istraživanje ove oblasti ustanovilo je da je ovaj deo Plutona veoma vetrovit, a ovakve vremenske prilike mogle bi da budu uzrok njegovog srcolikog oblika, piše CNN.

Ova oblast naziva se i Tombo regija, po astronomu Klajdu Tombu, koji je otkrio Pluton 1930. godine.

Većina azotnog leda ove patuljaste planete može se naći u ovoj oblasti, a ledene ploče su velike i do 100.000 kilometara. Bazen je u levom delu srca, dok su na desnoj azotni glečeri i visoravni.

Pre nego što je sonda Novi horizonti prošla pored njega, svi su mislili da je Pluton ravničarska planeta, bez raznolikosti u reljefu, ali je situacija potpuno drugačija. On ima mnogo oblika reljefa i naučnici sada pokušavaju da utvrde zbog čega je to tako.

Atmosfera na Plutonu je oko 100.000 puta ređa nego na Zemlji i sastoji se od azota, ugljen-monoksida i metana.

Danju se zamrznuto azotno srce Plutona zagreva taman toliko da isparava, a noću se kondenzuje i ponovo pretvara u led. Istraživači ovu pojavu zovu Plutonovim „otkucajem srca“, koje kontroliše atmosfersku cirkulaciju azotnih vretrova na njemu.

- Ovo nas dovodi do zaključka da Plutonova atmosfera i njegovi vetrovi, čak i ako je gustina atmosfere veoma niska, mogu da utiču na njegovu površinu – kaže Bertrand, astrofizičar i planetarni naučnik u Nasi i vodeći autor nove studije o planetama.

Istraživači su ustanovili da se azotni vetar kreće u suprotnom pravcu u odnosu na rotaciju Plutona i da pokreće toplotu, ledena zrnca i druge čestice koje su blizu njegove površine, ostavljajući pruge u severnim i severozapadnim oblastima.

Otkriveno je i da zapadne vetrove Plutona izazivaju para azotnog leda na severu i kreiranje leda na jugu. Ovo je jedinstvena atmosferska odlika kada su u pitanju planete Sunčevog sistema.

Zapadni vetrovi se javljaju na četiri kilometra iznad površine Plutona, ali se i vazduh ispod njih brzo kreće, stvarajući šablone kretanja vetra oko zapadne granice ledenog bazena. Litice bazena zarobljavaju hladni vazduh, gde se on učvršćuje pre nego što pređe preko regije.

Ovi regionalni vremenski šabloni mogu da obezbede bolje razumevanje mračnih pruga i ravnica na zapadu bazena. Naučnici veruju da bi se Pluton potpuno promenio ukoliko bi se vetrovi kretali u drugom pravcu.

Video: Žene prvi put samostalno u svemiru

(V. T.)

Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Više sa weba

Komentari

  • Sexo

    7. februar 2020 | 21:28

    Al se napricaste. NASA a? I to vame sve sonda ocitala? Toliki zemljotresi, nemozete da na najavite nijedan kao da ih otkrivate pomocu pletece igle babe Riske.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA