Polarni mitovi: Pingvini ne žive na Arktiku, a na Antarktiku je buba najveća kopnena životinja

Polarne regije sa svojim ledenim prostranstvima i dugim danima i noćima mogu delovati isto onome ko ih ne poznaje dobro, a zapravo su dva potpuno suprotna sveta. Antarktik je kontinent prekriven ledom i izolovan na dnu sveta, okružen okeanima prepunim života. Sa druge strane, na vrhu sveta nalazi se Arktik, koji je u blizini Evrope i Severne Amerike. Njihove jedinstvene karakteristike odrazile su se na životinjski svet koji ih nastanjuje, piše National Geographic.

Neke vrste, kao što su polarni medvedi, razvili su sistem lova i razmožavanja na Arktiku, dok su druge, njima bliske vrste, kao što su Vedelove foke, raširene i na severu i na jugu. Jedna neverovatna životinja, ptica arktička čigra, živi na oba kraja sveta, zahvaljujući najdužoj poznatoj migraciji na planeti.

Preporučujemo

Ipak, mnogi mešaju životinje sa Antarktika i Arktika koje nikad nisu došle u dodir, pa vam zato razotkrivamo polarne mitove u koje mnogi veruju.

Na Arktiku nema pingvina

Jedna od najčešćih grešaka je da pingvini žive na Arktiku, a ovu regiju umesto njih naseljava druga ptica – tupik. Ove šarene ptice, sa kljunom sličnim papagajevim, odlični su plivači i ronioci, baš kao i pingvini. Pare se u velikim kolonijama uz obalu, a za razliku od pingvina, mogu i da lete brzinom od 90 kilometara na čas, zbog čega veoma brzo donose ulovljenu ribu svojim mladuncima.

Najveća kopnena životinja na Antarktiku je buba

Kada se govori o arktičkim predatorima, jedna zver je gospodar ledenih površina – polarni medved. Oni su veoma rašireni, a za njihov opstanak neophodan je led, jer ga koriste kao platformu za lovljene foka koje izađu na površinu kako bi uhvatile vazduh. Osim toga, na Arktiku žive i drugi predatori, kao što su arktički vuk i arktička lisica, dok na Antarktiku nema kopnenih predatora. Antarktik je kao najhladnije i nasuvlje mesto na planeti većim delom ogromna nenaseljena pustinja. Najveća kopnena životinja je buba bez krila, Belgica antartica, čiji životni vek je nedelju dana. Pingvini, kojih ima mnogo uz obale Antarktika, smatraju se obalskim životinjama, a ne kopnenim, a na samom Južnom polu ih nema.

Ledene vode su zapravo pune života

Antarktički životinjski svet bogat je životom, ali u okeanu. Vode Antarktika su pune krila (male rakolike životinje, planktoni), kojima se hrane kitovi i pingvini.

Foto-ilustracija: Foter/Antarctica Bound

Samo carki pingvini i adelijski pingvini naseljavaju ovaj kontinet, dok se druge vrste, kao što su ogrličasti pingvin, papuanski pingvin i makaronski pingvin, razmnožavaju na Antarkičkom poluostrvu ili ostrvima koje okružuju Antarktik. Kao adaptirani plivači koji love krilove, ribe i lignje, pingvini nemaju potrebu za letenjem, zahvaljujući odsustvu prirodnih predatora na Antarktiku.

Narvali žive samo na severu

Morski jednorozi, kako nazivaju ove kitove zbog njihovog dugog spiralnog zuba, žive na Arktiku i mogu se videti kako plivaju u velikim grupama u kojima može da ih ima i nekoliko stotina. Narvali tokom cele godine plivaju nezaleđenim vodama oko Arktika, a kada naiđu na led, plivaju ispod njega u potrazi za hranom.

Na Antarktiku nema ajkula, ali ih ima mnogo na Arktiku

Voda Antarktika je previše hladna da bi ajkule opstale u njoj, ali zato nekoliko desetina vrsta ovog morskog predatora živi u vodama Arktika. Grenlandska ajkula je jedna najmisterioznijih – živ primerak nije fotografisan od 1995. godine. Ovi predatori, koji mogu da žive i do 272 godine, jedu sve što mogu da uhvate, od riba do foka i polarnih medveda.

Foto: Pixabay.com

Sa druge strane, na Antarktiku žive neobične ribe, notothenioidi, koje proizvode sopstveni „antifriz“, protein koji se vezuje za kristale leda u njihovoj krvi i ne dozvoljava im da se zamrznu.

Orke žive na oba pola

Orke, kitovi ubice, žive u mnogim okeanima širom sve, uključujući one oko Arktika i Antarktika. Oko 70.000 orki živi u južnim vodama. One se hrane raznoliko – orke tipa A jedu kitove i fotke, orke tipa B foke i pingvine, orke tipa C ribe.

Antarktičke foke su bezbrižnije

U obe polarne regije postoji mnogo vrsta foka koje se pare na ledu svakog proleća. Pošto na Antarktiku nema kopnenih predatora, tamo je populacija foka veoma bogata. Na Arktiku, sa druge strane, foke su svesne svog mesta u lancu ishrane i znaju da treba da se čuvaju polarnih medveda, vukova, lisica i ljudi. Na Antarktiku foke bezbrižno leže na ledu, dok na Arktiku ne možete da im priđete bliže od 100 metara, jer će uteći čim vas uoče.

Jedna ptica migrira između polova

Arktička čigra svake godine pređe oko 70.000 kilometara između Grenlanda, gde se pari, i Antarktika. Nije poznato zbog čega one putuju tako daleko, ali ove ptice za 30 godina svog života pređu dva i po miliona kilometara.

(V. T.)