Vukovi su emotivni koliko i ljudi: Mogu da dožive i radost i tugu, koriste i rep da bi se izrazili

Ljudi imaju mnogo toga zajedničkog sa vukovima, kojotima, crvenim lisicama i domaćim psima. Ove socijalne vrste i druge životinje vode emocionalni život, mogu da dožive emocije poput radosti i tuge. To je zaključak koji je doneo Mark Bekof posle nekoliko godina proučavanja ovih životinja - prenosi The Dodo.

U svojoj knjizi "Emocionalni životi životinja" Bekof govori da, iako životinje mogu da dožive emocije koje ljudi ne razumeju, možemo razumeti mnoga druga njihova osećanja. Posmatranje je ključ razumevanja. Bekof je primetio da vukovi pokazuju veliki broj facijalnih ekspresija koje koriste kako bi drugima saopštili svoja emocionalna stanja. Vuk koristi i svoj rep kako bi se izrazio, mnogo više nego što to rade psi i kojoti.

Preporučujemo

Foto-ilustracija: Wikimedia/U.S. Fish and Wildlife Service Headquarters

Takav govor tela je autoru otkrio tugu koju je čopor vukova osetio nakon gubitka ženke. Objasnio je da su ove životinje nakon uginuća ženke izgubile svoj duh i osećaj razigranosti. Nisu više zavijali kao grupa, nego su pevali sami, polako i ožalošćeno. Način na koji su držali glavu i rep kada su stigli na mesto gde je planinski lav ubio članicu njihovog čopora, mnogo govori o njihovom emocionalnom stanju.

- Ako vukovi i kojoti osete emocije koje osete i ljudi, mogu li oni takođe postati mentalno sputani? Kako postoje autistični ljudi, verovatno postoje i životinje koje pate od nečega što se može nazvati autizamom kod životinja. Kod pasa je ustanovljeno nekoliko psiholoških poremećaja, pa ne postoji razlog zašto ovo ne bi važilo za njihove divlje rođake - zaključuje Bekof.

Autor tvrdi da postoji čast među zverima. Nakon dugogodišnjeg posmatranja mesoždera, uključujući vukove, kojote, crvene lisice i domaće pse, on smatra da možemo sa sigurnošću da kažemo da su neke životinje moralna bića.

Ako poverujemo da životinje mogu da dožive emocije poput tuge, da mogu biti mentalno sputani i da mogu da budu moralna bića, onda moramo preduzeti određene akcije koje će parirati našim verovanjima.

On ljudima koji vrše invazivne eksperimente nad životinjama i ljudima koji rade na fabričkim farmama uvek postavi pitanje "Da li bi to uradili svom psu?". Berkof tvrdi da neke ljude iznenadi ovo pitanje, ali da je veoma važno da im ono postavi.

Jednom kada prihvatimo da životinje poput vukova i kojota vode emocionalni život, moći ćemo da se povežemo se s njima na drugačiji način. Moramo da tretiramo druga živa bića sa poštovanjem, uvažavanjem, saosećanjem i ljubavlju. Uvek možemo da učinimo više za životinje, njihove emocije bi trebalo da nam pokažu šta im je potrebno, zato je bitno da naučimo da ih razlikujemo.

(K.B.)