Šetao sa porodicom, kada je njegovog sina napao kojot: Otac ga je udavio golim rukama

Ijan O'Rajli iz američke savezne države Nju Hempšir šetao se sa suprugom i troje dece u blizinu šume kod mesta Džuds Pond, kada ih je zaskočio kojot, ščepavši najmlađe dete za kapuljaču jakne.

Kako bi spasio dete, otac je išutirao kojota, oborio ga na zemlju, a potom ga udavio, prenosi UNILAD.

Preporučujemo

On je za lokalne vesti objasnio da nije uživao u ubijanju životinje, ali da je u njemu proradio instinkt da zaštiti svoju porodicu, usled čega je osetio nalet adrenalina.

- Kojot nije imao nameru da popusti. Na kraju sam morao da donesem odluku da sam postanem napadač, pa sam ga zaskočio, udario i oborio na zemlju. Kada sam bio iznad njega, stegao sam mu njušku šakom, da me ne bi ugrizao - priča Ijan, dodajući da ga je usmrtio stezanjem dušnika.

U borbi sa kojotom, zadobio je ujede na ruci i grudnom košu. I dete je ujedeno, ali čeljusti nisu uspele da probiju kožu zahvaljujući debeloj zimskoj jakni.

Ian O’Reilly of Kensington, NH, walked away from coyote attack w/ bite marks in arm, chest. Coyote did not survive. O’Reilly’s previous experience dealing w/ rabid animals #Boston25 AT 10/11 pic.twitter.com/HwJZF4HLeY— Drew Karedes (@DrewKaredes) January 21, 2020

Ijan je već primio vakcinu protiv besnila, ali će biti prinuđen da, za svaki slučaj, poseti lekara još najmanje četiri puta.

Policija smatra da je u pitanju isti kojot koji je u dva prethodna navrata nasrtao na ljude u toj oblasti, uključujući i šezdesetdvogodišnju ženu koja je sedela na svom tremu.

Uprkos napadima, kojoti predstavljaju minimalan rizik po ljude

Kojoti obično zaziru od ljudi. Hrane se omanjim glodarima, zečevima i jelenima. Za njih se vezuje puno pogrešnih stereotipa, a naročito da prenose besnilo i da dolaze u ljudske naseobine zbog brze hrane.

Den Flores, autor knjige ''Coyote America: A Natural and Supernatural History'', tvrdi da kojoti ne prenose besnilo i da vrlo retko jedu ljudsku hranu.

- Ukoliko naučimo da delimo životni prostor sa njima, pronaći ćemo vezu sa nečim što je od davnina deo našeg kontinenta - govori Flores.

Foto: Wikipedia/gpa bill

Stručnjaci smatraju da se broj napada može smanjiti izmenom ljudskog ponašanja. Oni poručuju ljudima da kojote ne hrane, da ne beže ukoliko ih primete i da svoje ljubimce drže na povocu.

Uprkos tome što ne predstavljaju ozbiljnu opasnost po ljude, neretko su meta zemljoposednika i državnih organizacija koje ih istrebljuju. Blizu pola miliona jedinki se usmrti godišnje, a jedan od metoda likvidacije jeste pucanje iz helikoptera.

Ne postoje dokazi koji idu u prilog tvrdnji da istrebljenje kojota pogoduje prirodi, a stručnjaci čak smatraju da njihov nestanak narušava stabilnost ekosistema.

(N.I.)