Okeani se zagrevaju toliko brzo kao da u njih svake sekunde neko baci 5 atomskih bombi

Svetski okeani se sada zagrevaju kao da se svakog dana u vodu baci pet atomskih bombi svake sekunde, veličine one iz Hirošime, naveli su naučnici.

Nova studija objavljena u ponedeljak pokazala je da je 2019. oboren još jedan rekord kada je u pitanju zagrevanje okeana, a temperature su dostigle istorijski maksimum, piše CNN.

Preporučujemo

Zabrinjavajuća statistika

Međunarodni tim sastavljen od 14 naučnika proučavao je podatke iz pedesetih godina i to kako se kretala temperatura na dubinama od 2.000 metara. Izveštaj koji su objavili pokazuje da se okeani greju veoma ubrzano.

I dok je prethodna decenija bila najtoplija u istoriji kada je reč o temperaturi okeana, najtoplijih pet godina je upravo prethodnih pet.

- Možemo sa sigurnošću da kažemo da su uzrok većine zagrevanja klimatske promene na koje je uticao čovek - rekao je Kevin Trenbert, naučnik iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja.

U sudiji je prikazano da je zagrevanje okeana bilo prilično ujednačeno u periodu od 1955. do 1986. godine, a da je onda usledilo nekoliko "ubrzanih" decenija. U periodu od 1987. do 2019, okean se zagrevao 450 odsto više u odnosu na godine pre.

Profesor Lidžing Čeng sa Kineske akademije nauka rekao je da je tempratura okeana 2019. godine bila 0,075 odsto viša od proseka zabeleženog 1981-2010.

- Nema razumnih alternativa pored ljudske emisije gasova koji hvataju toplotu za objašnjenje ovog zagrevanja - rekao je on, objašnjavajući da za postizanje ove temperature okeanu bilo potrebno 228.000.000.000.000.000.000 džula toplote.

Foto-ilustracija: Foter/The Sands Kenya

- Atomska bomba koja je bačena na Hirošimu eksplodirala je sa energijom od oko 63.000.000.000.000 džula. Izračunao sam... prosečna toplota koju smo pustili u okeane u prethodnih 25 godine jednaka je eksploziji 3,6 milijardi eksplozija u Hirošimi - dodao je on.

Okeani najbolje ogledalo klimatskih promena

Ako bismo nastavili dalje sa računanjem, to znači da bi ova toplota bila jednaka kao kada bismo svake sekunde u poslednjih 25 godina bacali četiri bombe, ali s obzirom na to da se stepen zagrevanja ubrzava, stepen "bacanja ovih bombi" je brži nego ikad.

- Sada smo otprilike na pet-šest atomskih bombi svake sekunde - rekao je Džon Abraham, jedan od autora studije i profesor na Univerzotetu Sent Tomas u Minesoti.

Okeani nam služe kao dobri indikatori toga šta nam čine klimatske promene. Pokrivajući skoro tri četvrtine teritorije Zemlje, oni apsorbuju najveći deo svetske toplote. Od 1970, više od 90 odsto toplote apsorbovali su okeani, dok je manje od 4 odsto otišlo u atmosferu ili zemlju, pokazala je studija.

To što ljudi žive na kopnu ne znači da ovo na njih ne utiče. Zagrevanje okeana ima i te kakav uticaj na svakodnevni život ljudi.

Foto: Shutterstock

- Ako želite da razumete globalno zagrevanje, morate da izmerite zagrevanje okeana - rekao je Abraham.

Na primer, uragani Harvi, koji je 2017. ubio 68 ljudi i uragan Florens koji su potopili delove američke istočne obale nastali su zbog nenormalno visokih temperatura.

I dok naučnici tvrde da za tropske oluje ne bi trebalo isključivo kriviti klimatske promene, studija je pokazala da ih one čine vlažnijim i više razarajućim.

Rast temperature takođe znači da okeanske vode imaju manje kiseonika i da postaju više kisele, što utiče na morski svet. Na primer, kada je toplotni talas pogodio okean na zapadu Australije 2011. godine, naučnici su otkrili da je došlo do manje rođenja delfina.

Naučnici upozoravaju da brzina zagrevanja u mnogome može da zavisi akcija koje će se voditi u svetu.

(Telegraf.rs/N. Z.)