U gradu koji je uništen u ratu ima više mačaka nego ljudi

Kafr Nabl, gradić na severozapadu Sirije, nekada je brojao 40.000 žitelja. Danas, usled građanskog rata, u njemu opstaje tek oko stotinak meštana. Mačkama se, opet, ne zna tačan broj, ali se smatra da ih ima nekoliko hiljada.

 - Umirujuće je saznanje da su mačke blizu. Čine bombardovanje, razaranje i patnju manje užasavajućim - kaže za BBC Sala Džar.

Preporučujemo

Kada su ljudi masovno napustili Kafr Nabl, mačke su pronašle utočište u domovima preostalih meštana. Svako domaćinstvo ima petnaestak mačaka o kojima se stara, dajući im hranu i vodu.

Na svakom koraku se može čuti splet mačijeg mjaukanja koje pozdravlja prolaznike.

- Ponekad nas ulicom prati 20 do 30 mačaka, a neke od njih dođu sa nama kući - objašnjava Sala, koji radi kao novinar za lokalnu radio stanicu.

Kada padne mrak, čuje se zavijanje izgladnelih pasa lutalica, koji su takođe pogođeni ratnim nedaćima. Ipak, pošto je mačaka više, one se bolje i snađu u potrazi za hranom.

Mačke su većinom bile nečiji ljubimci, ali su sada prinuđene da pronađu novi dom u ruševinama. Bez obzira na to što preostali žitelji Kafr Nabla ne znaju šta nosi noć, a šta nosi dan, za svoje četvoronožne sugrađane se uvek nađe hrane.

- Kada ja jedem, jedu i oni, makar bila reč o povrću, rezancima ili sušenom hlebu. U ovakvim okolnostima smo i mi i oni slabašna stvorenja i moramo pomoći jedni drugima - priča Sala.

Zbog bombardovanja i mace stradaju. Uprkos nestašici medicinskih sredstava, građani se trude da spasu povređene mačke.

- Imam prijatelja čiju mačku je pogodila raketa i skoro joj raznela prednje šape. Na kraju smo uspeli da je odvedemo na lečenje u drugi grad, a sada hoda kao i ranije - slikovito dočarava Sala i dodaje da su mačke postale njihovi životni partneri, sa kojima dele i dobro i zlo,

Vojne snage predsednika Bašara el Asada su nedaleko od Kafr Nabla i prete da ga zauzmu. Sala priznaje da ga nije strah samo za sebe i svoje prijatelje, već i za mačke. On otkriva da će meštani pokušati da sa sobom odvedu koliko god mačaka je moguće.

Građanski rat u Siriji je svojim užasima obeležio jednu naciju zauvek, ali se ipak čini da je čvrsta spona koja je svezala ljude i mačke u ruševinama jednog malog grada tračak svetlosti u okrutnoj tragediji.

(N.I.)