Nakon zastrašujućeg otkrića u glečeru u Alpima: Italija stvara prvo evropsko skijalište bez plastike
Italijansko skijalište nastoji da postane prvo u Evropi u kom će plastika biti zabranjena, nakon što je otkriveno da u obližnjem glečeru postoji značajna količina mikroplastike, piše Guardian.
Kada su u decembru otvorene staze na Pejo 3000, malom odmaralištu u Val di Sole, Trentino, zabranjena je upotreba plastičnih boca, kesa, pribora za jelo, tanjira, slamki, šoljica i vrećica začina, a tokom sezone biće uvedene i druge mere.
Ski resort koji je prošle zime privukao 137.000 skijaša ima tri planinske kolibe u kojima se više ne nalaze plastični predmeti.
- Ovo je prvi deo projekta kojim želimo da skijalište Pejo 3000 učinimo najodrživijim na Alpima - kaže Fabio Sako, generalni direktor turističke zajednice Val di Sole.
Ovaj potez usledio je nakon što je u aprilu objavljena studija naučnika sa Univerziteta u Milanu, koja je otkrila da površina glečera Forni, jednog od najvećih dolinskih glečera u italijanskim Alpima, sadrži 131-162m plastičnih čestica, uključujući vlakna i polietilen.
Naučnici veruju da su čestice na ledenjaku Forni, koji čini deo Nacionalnog parka Stelvio, nastale iz odeće i opreme posetilaca i da su do glečera stigle zahvaljujući vetru.
- Ako plastični proizvodi stignu do planina, tamo će ostati dugo, čak decenijama, postaće štetni po okolinu i zdravlje i ući će u lanac ishrane. Projekti koji imaju za cilj da ograniče upotrebu plastičnih proizvoda hitno su potrebni. Treba ih primeniti širom Alpa - kaže Kritistian Kasaroto, glaciolog Muzeja prirodnih nauka u Trentu.
Nakon početnog koraka, odmaralište Pejo 3000 radiće na eliminaciji proizvoda koji prave znatnu količinu mikroplastike - u januaru će ukloniti plastične presvlake sa svojih jednodnevnih ski-pasova. Pasevi za duže vremenske periode su laminirani i mogu se dopunjavati.
Naselje, koje ima 12 kilometara staza i sedam žičara, takođe planira da poboljša prikupljanje otpada, reciklažu i upotrebu energije.
Širom doline Pejoa koristi se obnovljiva energija iz tri male hidroelektrane, dok se kuće, hoteli i javne zgrade greju korišćenjem grejnog sistema na drva, koja se dobijaju kao otpad iz lokalnih šumarskih operacija.
- Razmišljamo o životnoj sredini, uticaju na buduće generacije, ali i o konkurentnosti naše teritorije. Održivost je prednost koju moramo razviti i moramo ozbiljno raditi na tome, umesto da samo objavljujemo saopštenja i ne preduzimamo odlučne akcije - kaže Sako.
(V.N.)
Video: Imale su ludu sreću: Autobus udario ženu sa bebom, malo je falilo da pregazi dete
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Раднаскела
Касно, не очистисмо планету више никад.
Podelite komentar