Sve veći problem: Plastika sad ulazi i u naše stomake, a najveći uvoznik smeća je Malezija!

Skoro da je nemoguće da vam jedan da prođe, a da ne upotrebite nešto što je napravljeno od plastike. U kontaktu smo sa plastikom kada koristimo šampon, četkicu za zube, pa čak i šminku. Tu su još čaše i pribor za jelo uz koji lakše prolazi ručak na poslu.

Od plastike se pravi gotovo sve što nas okružuje, a više od 90 odsto plastičnog otpada nikada ne bude reciklirano. Njoj je potrebno 500 do 1.000 godina da se razloži, piše Hafington post.

Preporučujemo

Ono što postaje problematično jeste što je ovaj materijal našao "ulazna vrata" do svega - od reka i okeana, pa sve do životinjskih utroba.

I ne samo da plastika utiče na zagađenje na zemlji, ovaj produkt se često dovodi u vezu i sa klimatskim promenama. U izveštaju objavljenom u maju, emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od plastike biće zapravo jednaka emisiji 200 elektrana.

Recikliranje plastike; Foto: Tanjug/AP

Gušenje Jugoistočne Azije

Nakon što je Kina, nekada najveći uvoznik otpada za recikliranje, predstavila zabranu uvoza plastike u januaru 2018, zemlje Jugoistočne Azije postale su preplavljene otpadom iz inostranstva.

Titulu najvećeg uvoznika smeća sada nosi Malezija. U međuvremenu, malo ribarsko selo u Indoneziji ne može da pobegne od otpada na plažama, a sloj smeća je debljine nekoliko desetina centimetara.

Dno okeana

Dugo je već poznato da većina plastike na kraju završi u okeanima. Ipak, novi izveštaji od ove godine sve su pokazali u novom svetlu.

Prema podacima Svetski fond za prirodu (WWF), čak 570.000 tona plastike uđe u Mediteran svake godine (to je isto što i 33.800 plastičnih flaša u minutu).

U izveštaju Grinpisa se navodi da većinu plastičnog otpada koja završi u okeanu čini oprema ribara.

Američki istražvač se u maju spustio na najdublju tačku u Tihom okeanu i na samom dnu našao plastični otpad, uključujući kese i omote od slatkiša.

Plastika je stigla do najdublje tačke planete; Foto: Profimedia

Životinje

Ove godine činilo se i kao da nema kraja vestima u kojima se napominje da je otpad nađen u utrobama mrtvih životinja. Obično je to i bio jedan od razloga njihove smrti.

U martu je mladi kit nađen sa 40 kilograma plastike u stomaku, što je dovelo do dehidracije i uginuća. Ovog meseca je takođe jedan kit nađen na obalama Škotske sa 100 kilograma smeća u stomaku, uključujući plastiku.

Beba dugong koja je ukrala srca interneta umrla je u avgustu zbog infekcije prouzorkovane plastikom u želucu. Prošlog meseca je takođe na Tajlandu nađen jelen čiji stomak je bio prepun plastičnih kesa, kesicama instant kafe, pa čak i donjim vešom.

Bebe ribe na Havajima sada gutaju toliko plastike da to ozbiljno može da utiče na njihov rast. Mikroplastika je nađena i kod beluga kitova.

Ječen u čijoj je utrobi nađeno smeće; Foto: Protected Area Regional Office 13, Phrae

Hrana koju jedemo

Istraživači su u novoj studiji procenili da prosečan čovek konzumira od 39.000 do 52.000 čestica miktoplastike svake godine. Ako se to sabere sa onom količinom koju udišemo, to bi moglo da se svede na 74.000 sitnih komada koji uđu u naš organizam, pisala je "Nacionalna geografija".

Plastika se koristi kroz ceo lanac ishrane, od uzgoja banana, pa sve do pakovanja u marketima.

Plastika pronalazi način da "začini" čak i ono što pijemo. Više od 11,6 milijardi čestica mikroplastike ispusti samo jedna kesica čaja kada je prelijemo ključajućom vodom. Takođe, čak 90 odsto flaširane vode sadrži ove čestice, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija.

Čak i kesice čaja ispuštaju mikropastiku; Foto: Pixabay

Udaljene pustinje

Nekada napuštena mesta kaoš to su pustinja La Guahira u Kolumbiji ili Negov u Izraelu sada su prepune otpada, a sa kaktusa vise plastične kese.

(Telegraf.rs/N.Z.)