Kornjače s Galapagosa imaju neverovatno pamćenje: Sećaju se treninga i 10 godina kasnije

Džinovske kornjače sa pacifičkih i indijskih ostrva možda su mnogo pametnije nego što su ljudi do sada mislili, rezultati su novog istraživanja.

Iako važe za spore i nezgrapne u životinjskom carstvu, kornjače sa ostrva Galapagos i sa Sejšela demonstriraju izvanredne veštine pamćenja tokom vremena. Njihova posmatranja pokazuju da one nisu samo sposobne da uče nove zadatke, već mogu da se sete svog treninga gotovo deceniju kasnije.

Preporučujemo

Kornjače u zoološkim vrtovima iz Ciriha i Beča naučene su da grizu obojeni štap za primanje hrane i mogu da ponove tu veštinu posle gotovo deceniju.

Pre oko devet godina, naučnici iz Okinavskog instituta za nauku i tehnologiju u Japanu podučavali su grupu kornjača zatvorene u zoološkim vrtovima u Beču i Cirihu, da ujedu kraj određenog obojenog štapa u zamenu za hranu.

U to vreme kornjače su obučavane da grizu pravilni štap za primanje hrane kada su im bile predstavljene dve različite mogućnosti. Nakon skoro decenije, ekipa se vratila u prostor u kome su bile tri kornjače i otkrila je da su u stanju da se prisete njihove veštine, prenosi Dejli mejl.

- Donedavno su se gmizavci često smatrali refleksnim životinjama, nesposobnim za složenije ponašanje, svedenim na marginu u evoluciji učenja i inteligencije - napisali su istraživači u svojoj studiji, koja je objavljena u časopisu Animal Cognition. Otkriveno je i da ta stvorenja brže uče kada se obučavaju u grupi, a ne pojedinačno, iako je svakoj kornjači za zadatak učenja bila dodijeljena jedna lična boja.

Kornjače sa Galapagosa, mogu da žive više od 100 godina, što ih čini jednim od kičmenjaka koje najduže žive. Rani posetioci Galapagosa, uključujući Čarlsa Darvina početkom 19. veka, koristili su kornjače kao izvor hrane tokom napornog putovanja preko Tihog okeana.

HMS Beagle uzeo je više od 30 živih kornjača kao jednostavne za čuvanje i dugotrajan izvor hrane za putovanje u Polineziju. Darvin je u svom dnevniku napisao: "Mlade kornjače se koriste za glavno jelo - supu, inače je njihovo meso, po mom ukusu bezukusno."

Darvin je takođe primetio da su kornjače sa Galapagosa u svojim prirodnim staništima sposobne da pređu znatne udaljenosti od oblasti spavanja do hranilišta i izvora vode, što je rani pokazatelj njihove inteligencije.

Suprotno tome, Villiam Dampier, britanski gusar iz 17. veka, rekao je da su "izuzetno krupne, debele i tako slatke, da nijedno pileće meso ne može da ih zameni".

Ova nova studija predstavlja prvi korak ka širem uvažavanju kognitivnih sposobnosti džinovske kornjače, a manje interesovanje samo za njihovo meso.

(D.D.)