Pogledajte Jadransko more za 100 godina: Nivo mora će porasti za 9 metara, prognoze su dramatične

UN izveštaj o stopi zagađenja zemljine atmosfere naveo je da je 2017. godine čovečanstvo, ne samo što je povećalo nivo CO2 na najviše u ljudskoj istoriji nego je to činilo brže nego ikada.

Uz takve trendove i lobiranje naftnih, gasnih i kompanija koje zarađuju na uglju, pri čemu ulažu milijarde evra i dolara u promovisanje daljeg korišćenja fosilnih goriva, svet je sve dalje od toga da se u ovom veku spasi od globalnog zagrevanja višeg od 2 stepena Celzijusovih koliko su se nacije dogovorile Pariskim klimatskim sporazumom. Još je manja verovatnoća da se zaustavi na 1,5 stepeni, što je predloženo kao posebno ambiciozan cilj.

Preporučujemo

Kako sada stvari stoje i prema čak i optimističkim predviđanjima, svet će do 2100. ovakvim tempom da bude topliji za tri stepena. Članak objavljen na ovu temu na Nacionalnoj akademiji nauka u SAD navodi da će po takvim scenarijima nivo mora širom sveta do kraja veka da poraste između 4,3 i 9,9 metara u odnosu na prosek.

Samo pet godina otkako se u zvaničnim predviđanjima čak i rast mora od 1,5 metara smatralo ekstremnim prognozama, odjednom ispada da su i umerena predviđanja nekoliko puta gora od toga.

Na mapama je predstavljeno šta će se dogoditi i sa jadranskom obalom u slučaju rasta mora od 9 metara.

Split i Kaštelanski zaliv

Printscreen/google.earth

Već i uz rast nivoa mora od samo jedan ili dva metra, sve rive na Jadranu su poplavljene. U slučaju rasta od 4 metra, po Jadranu je poplavljena i skoro svako staro gradsko jezgro. A u slučaju 9 metara... Trogir je odavno atrakcija još samo za ronioce, kao i pola Solina, Kaštela, Poljuda u Splitu, Dioklecijanove palate, Lore, luke. Južnije, more je prodrlo desetinama kilometara u Cetinu, ne postoji više ni Omiš, ni pola Makarske.

Dolina Neretve

Printscreen/google.earth

Ovo je područje najranjivije na klimatske promene u Hrvatskoj. U slučaju već i 4 metra nestaju Opuzen, Metković i Ploče, Čapljina dobija svoju rivijeru. Ali, more se tu ne zaustavlja i potopljena biva i Čapljina, more zapravo prodire do pola puta do Mostara, poljoprivreda je odavno nemoguća. Stradali su i Ston, nenaseljeni delovi svih hrvatskih ostrva.

Dubrovnik

Printscreen/google.earth

Stari grad je najvećim delom pod vodom, odavno je potopljena gradska luka. Stradali su Cavtat i Kupari.

Zadar

Printscreen/google.earth

Uz 9 metara ovaj grad skoro da prestaje da postoji. Ono što još nije potopljeno, redovno je devastirano žestokim olujama siline uraganskih. Usput su nestali i Nin, Bibinje, veći deo Šibenika, Skradin. Ušća jadranskih reka su se pretvorila u mrtve zalive.

Rijeka

Printscreen/google.earth

Trsatska gradina sada se izdiže sa same morske obale, a sve niže od toga odavno je pod vodom. Pod morem je veći deo bolničkog kompleksa i praktično svaka pojedina znamenitost ovog grada kojim su se nakada ljudi javljali jedni drugima na razglednicama.

Pula

Printscreen/google.earth

Slično je i sa ovim gradom, s tim što zbog konfiguracije terena more uz nivo od +9 metara prodire iz nekoliko smerove, odseca pojedine delove grada i pretvara ga u nekoliko ostrvca. Arena se sada izdiže iz plićaka Kad krene jugo i već normalne uraganske oluje, pod morem je praktično sve. Istra je zapravo jezivo stradala.

Raša više nije reka, nego duboki morski zaliv, nestali su Poreč, Vrsar, Novigrad i Rovinj, Motovun je grad na moru, a Savudrijska vala/Piranski zaliv potopio je čak i granične prelaze Plovaniju i Kaštel,

U Italiji su nestali Venecija još odavno, ali takođe i Padova, Bolonja, dolina reke Po ne postoji, tamo je sad otvoreno more...

Pogledajte i video animaciju šta će se dogoditi sa nekim od najpoznatijih svetskih metropola u slučaju zagrevanja od 2 stepena, što takođe nije neka sreća kao što ćete videti, te u slučaju zagrevanja od 4 stepena.

Globalna tura vas vodi preko Njujorka, Buenos Ajresa, Osake, Antverpena, Hamburga, Melburna, Londona, Hongkonga, Dubaija, Rija, Tokija...

(Telegraf.rs/Express.hr)