Kako nastaje vrtlog poput tornada koji je danas pogodio Inđiju

Snažan vetar, nalik tornadu, pogodio je danas područje Inđije i napravio je potpuni haos i kolaps. Zbog snažnog vetra došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj je poginulo dvoje, a auto-put Novi Sad trenutno je zatvoren u oba smera kod petlje Inđija.

Za nastanak tornada potrebni su velika oluja, vetrovi koji duvaju u suprotnim smerovima i jaka vazdušna struja usmerena naviše.

Preporučujemo

Iako su mala, tornada su najjače oluje u prirodi. Sjure se iz oblaka pa okrećući se i uvijajući naprave pustoš - razaraju kuće, bacaju automobile, čupaju drveće iz korena.

Kažu da je zvuk tornada koji se približava sličan grmljavini koju stvara ogroman teretni voz.

Tornado nastaje različitim fizičkim procesima u atmosferi, a za nastanak tornada je potrebno nekoliko uslova: nestabilnost atmosfere, mehanizmi podizanja i vlaga u srednjim i donjim delovima atmosfere. U blizini tla nestabilna vazdušna masa je topla i vlažna a relativno suvlja i hladnija u gornjim delovima atmosfere.

Topli i vlažni delovi vazduha dižu se i sastaju sa hladnim i suvljim. Povećanjem vlage započinje jače kondenzovanje u kapljice vode i tada se energija (toplina) otpušta u okolni vazduh, što je dovoljno da se uzlazno strujanje nastavi penjati.

Ovo se sve događa u grudasto-kišnom oblaku, najnestabilnijem i najopasnijem od svih 10 rodova oblaka. Strujanje toplog vazduha se u oblaku sudara sa ostalim strujanjima hladnijeg silaznog vazduha i tada oblak počinje pokazivati vidljive rotacije koje se zbog sile teže pružaju do tla.

Jedan od tornada u prirodi; Foto: AP/Tanjug

Ako se velika oluja pogleda odozgo, može se videti kako se vrhovi oblaka nadimaju, a zatim spuštaju, pod uticajem naleta jakih vazdušnih struja usmerenih naviše. Ponekad, kad vazduh u uzlaznoj struji počne da se vrti pod uticajem suprotno usmerenih vetrova, nastaje tornado.

Ovaj stub vazduha koji se podiže i vrti zove se mezociklon. Takva masa uskovitlanog vazduha i oblaka naziva se vrtlog. Što se više vazduha uvlači u obrtni deo vrtloga, to je pritisak u njegovom središtu niži. Ne zna se koliko nisko ovaj pritisak može da padne, ali, prema nekim procenama, on može biti dvostruko manji od normalnog vazdušnog pritiska. Neki mezocikloni se skupljaju, a pri tome se pojačavaju i vrte sve brže. Sa padom pritiska u središtu, uskovitlana vazdušna masa dobija dobro poznati levkasti oblik tornada. Vazduh koji se uvlači u levak dobija ubrzanje naviše i povećava obim uskovitlanog stuba.

Kakav oblik može imati tornado i koju brzinu dostiže

Tornado može imati oblik kupe, ili debelog stuba, ili izdužene savitljive cevi. I boje tornada mogu biti različite. U početku, kad se levkasti oblak spusti sa neba, on može da bude prljavobeo ili siv. Međutim, kad se sa tla podigne prašina, često postane smeđ ili crven kao glina.

Brzina vetra u tornadu može dostići 960 km/h. Komadi drveta i metala pokupljeni sa tla jure istom brzinom i postaju smrtonosno oružje. A zbog izuzetno niskog pritiska u središtu tornada, male zatvorene zgrade mogu da eksplodiraju kad on pređe preko njih.

Tornado jurca ka naseljenom mestu; Foto: Tanjug/AP/The Wichita Eagle

Sa prosečno 700 tornada godišnje, SAD se nalaze na prvom mestu po učestalosti tornada. U nekim američkim saveznim državama ima više, a u nekim manje tornada. Od 1953. do 1980. godine Aljaska je imala samo jedan tornado, dok ih je u Kanzasu bilo više od 1200.

Amerika ima najviše tornada zbog svog geografskog položaja. Naime, zapadni vetrovi moraju da prelaze preko visokih Stenovitih planina, dok ih sa druge strane dočekuju niski topli vlažni vetrovi iz Meksičkog zaliva. Ove vazdušne mase se sudaraju iznad središnjeg dela Amerike i tako se rađaju silovite oluje, uključujući i tornada. Australija, koja se nalazi na drugom mestu po učestalosti tornada, ima svega 15 tornada godišnje.

Pogledajte snimak "tornada" kod Inđije:

(Telegraf.rs)