Betonski div dugo je bio najveća zgrada Severne Koreje, ali ni za 32 godine nisu uspeli da ga završe

Davne 1987. godine započela je izgradnja grandioznog hotela u severnokorejskoj pestonici Pjongjangu. Visoki neboder u obliku piramide trebalo je da bude viši od 304 metra, da ima najmanje 3.000 soba, kao i pet restorana s panoramskim pogledom.

Hotel Ryugyong, koji je dobio ime po istorijskom nadimku za Pjongjang - glavni grad vrba, trebalo je da bude otvoren samo dve godine kasnije. Ali to se nikad nije dogodilo, piše u velikoj reportaži CNN.

Preporučujemo

Ogromna struktura dosegla je planiranu visinu 1992. godine, a sledećih 16 godina gola betonska struktura zjapila je prazna, bez prozora. U tom razdoblju dobilo je nadimak "Hotel Sudnjeg dana".

Foto: Wikipedia/Joseph Ferris III

Pre godinu dana postavljena je instalacija LED rasvete na hotel, pa je zdanje poslužilo kao svetlosna atrakcija za građane. Građevinski radovi na hotelu su nekoliko puta u tom razdoblju započeti, pa prekidani, a svaki put bi se pokrenule špekulacije hoće li ikada biti otvoren za goste. Do dana današnjeg nije primio nijednog gosta, a danas se smatra najvišom nenastanjenom zgradom na svetu.

Hotel Ryugyong zapravo je nastao u jeku Hladnog rata kao rezultat suparništva Južne Koreje, koju je podržavao SAD i Severne Koreje, saveznika SSSR-a.

Godinu dana pre nego što je započela izgradnja, južnokorejska firma podigla je hotel Westin Stamford u Singapuru, koji se tada smatrao najvećim na svetu. Seul se tih godina pripremao za domaćinstvo Olimpijskih igara 1988, a država je prelazila na kapitalizam.

Kao odgovor na postignuća Južne Koreje, Pjongjang je organizovao 1989. godine Svetski festival omladine i studenata, svojevrsnu socijalističku verziju Olimpijade. Baš u vreme održavanja manifestacije krenuli su planovi za izgradnju hotela, jer su po svaku cenu želeli da nadmaše svetski rekord.

Međutim, zbog tehničkih poteškoća, hotel nije završen na vreme za festival. Vlada je već uložila milijarde u organizaciju festivala, izmeđuostalog je izgradila novi stadion, proširila glavni aerodrom i izgradila nove saobraćajnice. Ogromna ulaganja ostavila su posledice na krhku ekonomiju izolovane države, a usled raspada Sovjetskog saveza presušio je izvor pomoći od vitalne važnosti i investicija.

Foto: Wikipedia

Severna Koreja stajala je pred ponorom, pretila joj je ekonomska kriza, pa uprkos tome što je spoljašnja struktura hotela završena, građevinski radovi su stali 1992. godine, dizalica na vrhu nebodera je napuštena.

Zgrada se sastoji od tri krila, a svaki je nagnut pod uglom od 75 stepeni. Ima oblik konusa koji obuhvata 15 spratova, predviđenih za restorane i vidikovce. Oblik piramide nema samo estetski značaj, zanimljiva je činjenica da je Ryugyong, što je neuobičajeno za neboder, napravljen od armiranog betona, a ne od čelika.

- Gornji spratovi morali su biti lakši i zato smo to tako napravili, nisu imali modernih građevinskih materijala, pa je u celosti izgrađen od betona. Vitki toranj ne možete postići na taj način, morate imati masivnu bazu sa suženim vrhom. Ako pogledate kako je Severna Koreja gradila od kraja Korejskog rata, većina zgrada napravljena je od betona, rekao je Kalvin Čua, arhitekta iz Singapura, koji dobro poznaje urbanizam Pjongjanga.

Prema rečima Čue, koji je radio u Severnoj Koreji s lokalnim arhitektima, Ryugyong je dizajniran da izgleda kao planina, a ne piramida, jer planine predstavljaju važnu simboliku za tu zemlju. Izmeđuostalog, u zvaničnoj biografiji Kim Džong Ila, pokojnog oca aktuelnog vođe Kim Džong Una, stoji da je rođen u tajnom vojnom kampu na Mount Paektu, najvišoj planini na Korejskom poluostrvu, koja krasi nacionalni grb Severne Koreje. Valja podsetiti da mnogi istoričari veruju da je Kim Džong Il zapravo rođen u Rusiji.

- To je svojevrsna ikona Pjongjanga, ali mislim da je važno to zdanje staviti u kontekst arhitekture celoga grada. Neboder je poput obeliska. Ako se setite obeliska na Trgu svetog Petra u Rimu, on predstavlja svetionik za ceo grad. Slično je s Ryugyongom, da ne govorimo o simbolici tog zdanja - objašnjava.

Godine 2008. nakon pauze od 16 godina, izgradnja hotela sasvim neočekivano je nastavljena, u saradnji s Oraskomom, egipatskim konglomeratom koji je imao ugovor o izgradnji 3G mreže u Severnoj Koreji.

Konačno je uklonjena zarđala stara dizalica, koja je stajala tamo gotovo dve decenije. Domaća radna snaga, uz pomoć egipatskih inženjera, ugradila je staklene i metalne ploče u betonsku konstrukciju po ceni od 161 miliona evra.

Projekat je dovršen 2011. godine i odmah su krenule spekulacije da bi uskoro moglo da usledi otvaranje. Krajem 2012. godine, nemačka grupacija luksuznih hotela Kempinski najavila je da preuzima upravu nad Ryugyongom i da planiraju delimično da otvore hotel, ali su se nakon nekoliko meseci kasnije povukli iz projekta, saopštivši da ulazak na tržište "u ovom trenutku nije moguć".

Dugogodišnja šuškanja da je konstrukcija nestabilna zbog zastarele tehnike izgradnje i materijala opet su zaživela. Nemili događaj iz 2014. potvrdio je crne slutnje, kada se stambena zgrada od 23 sprata srušila u Pjongjangu zbog grešaka napravljenih tokom izvođenja građevinskih radova, tvrdili su tada državni mediji u Severnoj Koreji.

- Sudeći prema spoljnjem izgledu, zgrada izgleda čvrsta, iako je unutrašnje uređenje jedna posve drugačija priča. Građevina je sazdana od betona, i trebalo bi mnogo vremena da se potrebna infrastruktura i ventilacioni sistem prilagode zgradi izgrađenoj 80-ih godina sa sasvim drugačijim specifikacijama. To bi bilo mnogo lakše sa čeličnom konstrukcijom - ističe.

Fotografije iz 2012. godine svedoče da na uređenju enterijera gotovo uopšte nije bilo pomaka. Sajmon Kokerel, glavni direktor Koryo grupe, jedan je od retkih stranaca koji su bili u hotelu.

- Imali smo prezentaciju upravnika hotela, s video snimcima koji su nastali mnogo ranije. Obišli smo predvorje, a potom smo otišli na vrh hotela, jednim jedinim liftom koji je bio u funkciji, čini mi se da je to bio 99. sprat. Dugo nam je trebalo da dođemo do gore, jer to nije bio moderni lift s puno dugmića. Na vrhu smo razgledali, fotografisali i onda se vratili dole, ispričao je.

Hotel je ponovo oživeo 2018. godine, kada je ugrađeno LED osvetljenje, pa je zgrada pretvorena u najveću svetleću atrakciju severnokorejske metropole, ali i propagandni šou. U četiri minuta spektakla prikazana je istorija Severne Koreje, plasirane su političke poruke, a na vrhu konusa bila je projektovana zastava Severne Koreje.

Poslednjih godina ponovno je počelo nešto da se događa oko hotela, a prošle godine na ulazu je istaknut natpis The Ryugyong Hotel na korejskom i engleskom jeziku.

Ostaje pitanje hoće li ikada biti otvoren.

- Teško je to reći, nema sumnje da se nešto zbiva unutra, to je velika zgrada. Nije nezamislivo da se delovi hotela otvore za javnost. Da je to moj hotel, ja bih se fokusirao na vrh zgrade i predvorje, rekao je Kokerel.

U međuvremenu, Ryugyong Hotel više nije najviša zgrada na korejskom poluostrvu. Prešišao ju je toranj u Seulu, The Lotte World Tower, dovršen 2017. godine, ali ostaje najviša zgrada u Severnoj Koreji.

The Lotte World Tower, Seul, Foto: Shutterstock

Kako bi izbegli javnu sramotu, državni mediji godinama su brisali zgradu iz zvaničnih fotografija Pjongjanga, ali instalacija LED rasvete mogla bi značiti da država ima neke planove za budućnost 'hotela Sudnjeg dana'.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)