Naučnici otkrili more koje ključa i kipi: Ovako nešto nikad nije snimljeno

Ruski naučnici u Arktičkom okeanu zabeležili su najsnažniji izboj metana koja je kreirala "fontanu" tog plina. Istakli su opasnost ovog plina koji kao stakleni plin ubrzava klimatske promene ili prouzrokuje izlivanje nafte ili plina dok izbija iz odmrznutog permafrosta. Istraživačka ekspedicija sa Univerziteta Tomsk do tog je otkrića došla istočno od ostrva Benet u Istočnom Sibirskom moru, gde se činilo da zbog silnih mehurića voda "ključa" na površini od 5 kvadratnih metara, piše Njuzvik.

Zapanjujući prizor uzrokovali su mehurići metana koji se uzdižu s morskog dna. Istraživači su rekli da je koncentracija metana u Istočnom Sibirskom moru između šest i sedam puta veća od svetskog proseka.

Preporučujemo

- Ovo je najmoćnija plinska fontana koju sam ikad video - rekao je Igor Semiletor, vodeći istraživač sa Tomska.

- Nikada još niko nije snimio nešto slično - dodao je on. Projekt je pokrenut nakon što su istraživači primetili kako se nivo metana povećava u celoj regiji. Istraživački tim smatra da je porast metana posledica odmrzavanja permafrosta koji je pogodio delove Sibira dok su se temperature u regiji povećavale.

U 2017. godini, ruski naučnici istraživali su ogromne kratere u arktičkim regijama Sibira, uzrokovane stvaranjem ogromnih metanskih mehurića ispod zemlje. Mehurići bi se zapalili ili eksplodirali, stvarajući ogromne kratere. U jezeru Alberta u Kanadi, voda je toliko bogata metanom da se vazduh iznad površine jezera može zapaliti, dok se ispod plin smrznuo u čvrste mehuriće zarobljene u vodi.

Istraživači su povezali višak metana s klimatskim promenama, rekavši da bi globalno povećanje temperature od 1 stepen C povećalo emisiju metana za 20 posto. Više metana u atmosferi moglo bi ubrzati klimatske promene jer plin "zarobljava" 23 posto više topline od ugljen-dioksida.

Metan - česti ubica rudara

Metan je bezbojni plin, spoj ugljenika i vodonika s hemijskom formulom CH4. Spojevi ugljenika i vodonika nazivaju se ugljovodonici, a metan je najjednostavniji iz te porodice hemijskih spojeva. Razvija se u barama gde trunu organske materije pa su ga zvali i močvarni plin. Nalazi se još i u rudnicima uglja gde mešanjem sa vazduhom znaju nastati razorne eksplozije koje su uzrok mnogih rudarskih tragedija. Metan je prvi otkrio i izdvojio Alesandro Volta između 1776. i 1778., kada je proučavao močvarni plin u jezeru Magiore, u Italiji.

Metan je vrlo snažan stakleni plin. U poređenju s CO2 na 20 godina, metan je 72 puta snažniji stakleni plin, a na 100 godina je 25 puta jači. U atmosferi traje oko 10 godina, a nakon toga se razlaže na CO2 i vodu.

Metan isto utiče na razlaganje ozonskog omotača. Koncentracija metana u Zemljinoj atmosferi je 1998. godine bila 0,0001745 %, dok je 1750. bila 0,0000700 %. 2008. je koncentracija bila 0,0001800 %, dok je 2010. iznad Arktika izmereno 0,0001850 %.

Naučnici su utvrdili da je to najveća koncentracija u zadnjih 400.000 godina. Istorijski, u vreme ledenih doba je bila između 0,0000300 % i 0,0000400 %, dok je između ledenih doba normalna vrednost bila između 0,0000600 % i 0,0000700 %. Osim toga, postoji velika količina metana u obliku metanskog klatrata ili metanski led, na dnu okeana ispod sedimenata. Pre se verovalo da metanski klatrat postoji samo u spoljnim delovima Sunčevog sistema. Metanski klatrat je zapravo zaleđena voda koja sadrži u svojoj kristalnoj strukturi veliku količinu metana.

(Telegraf.rs/Express.hr)