5 najboljih snajperista u istoriji su Kanađani, ali je jedna Ruskinja van svake kategorije

Član elitne jedinice Specijalnih operacija postavio je novi snajperski rekord - ubivši pripadnika ISIS-a preciznim hicem, na udaljenosti od neverovatnih 3.450 metara. Čini se da je to veština u kojoj su najbolji Kanađani, što dokazuje pet rekorda snajperista kroz istoriju.

1. 3.450 metara

Preporučujemo

Neimenovani Kanađanin u Iraku je postao vlasnik službenog rekorda u potvrđeno najdužem hicu. Da bi se tako nešto ostvarilo, treba da se poklopi veliki broj uslova - nedostatak vetra, odlična vidljivost i onaj najvažniji - neverovatna preciznost pucača. BBC je izvestio da je vojnik pucao s jedne višespratnice, a metak je leteo 10 sekundi pre nego što je konačno pogodio svoju metu.

2. 2.475 metara

Britanski snajperista Kreg Harison i bivši rekorder, s dva precizna hica je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, kada je sa svojim snajperom L115A3 upucao dvojicu talibana južno od grada Musa Kala u Avganistanu.

3. 2.430 metara

Ništa manje impresivan nije ni hitac Roba Furlonga, pripadnika kanadske pešadije koji je ispucao 2002. u Avganistanu. U tome mu je pomogla McMillan Tac-50 puška.

Foto: Profimedia/Alamy

4. 2.310 metara

Samo nekoliko dana pre vrhunskog pucnja Roba Furlonga, još jedan Kanađanin izveo je vrhunski napad. Aron Peri je ustrelio neprijatelja na udaljenosti od 2.310 metara s 12.7 mm McMillan Tac-50 snajperom. Ono što ovaj rekord čini posebnim je činjenica da je putanja zrna trajala četiri sekunde i imala vertikalni pad od čak 44,5 metara.

5. 2.300 metara

Narednik Brajan Krejmer je u martu 2004. u Iraku s krova zgrade puškom Barrett M82A1 pogodio neprijateljskog vojnika s udaljenosti od 2.300 metara, a neverovatno je to što je uspeo iz svog prvog pokušaja.

NAJBOLJA SNAJPERISTKINJA

Početkom 1941, tada 25-godišnja Ljudmila Pavličenko studirala je istoriju na Univerzitetu u Kijevu, a godinu dana posle postala je najopasnija snajperistkinja svih vremena koja je ubila 309 osoba, od čega su 39 bili nemački snajperisti. Pavličenko je od najmlađeg uzrasta bila svojeglava i muškobanjast i nikad nije bila najposlušnija učenica u učionici.

Rođena je 1916. godine u malom gradiću u Ukrajini, da bi se s 14 doselila u Kijev. Kao i mnoga druga deca u Sovjetskom Savezu, učestvovala je u paravojnoj sportskoj organizaciji u kojoj je učila i streljaštvo. Navodno se dečak iz komšiluka pravio važan kako mu super ide pucanje, pa je Pavličenko odlučila da vežba toliko dugo dok ne bude jednako dobra kao on. 22. juna 1941. godine Hitler je rasturio savez sa Staljinom i nemačka vojska je navalila na Sovjetski Savez. Pavličenko se brzo pridružila sovjetskoj vojsci kako bi branila domovinu, iako je prvobitno odbijena zbog pola.

IZGLEDALA KAO MODEL, A HTELA DA SE BORI

- Izgledala je kao model, s manikiranim noktima, u modernoj odeći i s lepom frizurom. Pavličenko je rekla osobi zaduženoj za regrute da želi da nosi pušku i da se bori. Muškarac joj se samo nasmejao i pitao je šta ona zna o puškama", piše na stranicama soviet-awards.com. Čak i nakon što je Pavličenko pokazala svoj sertifikat i značku koja je potvrđivala da se bavila streljaštvom, pokušali su da je usmere prema poslu medicinske sestre.

- Nisu želeli da primaju devojke u vojsku, pa sam morala da se poslužim raznim trikovima kako bih upala - objasnila je Pavličenko. Napokon joj je Crvena armija dozvolila da izađe na audiciju, tako što su joj dali pušku i pokazali dvojicu Rumuna koji su sarađivali s Nemcima. Bez muke je upucala vojnike, pa je primljena u vojsku. Poslali su je u prve redove u Grčku i Moldaviju, pa je u kratkom roku postala poznata kao strašna snajperistkinja koja je tokom prvih 75 dana na ratištu ubila 187 Nemaca.

Ljudmila Pavličenko, Foto: Wikipedia/Smena Magazine /Израиль Абрамович Озерский

O NJOJ SE PRIČALO

Snajperisti su se u ondašnjim bitkama borili između zaraćenih strana, često jako udaljeni od ostalih vojnika. Bio je to izuzetno opasan posao za koji je bila potrebna maksimalna koncentracija i strepljenje, jer ste morali satima da sedit ili ležite, savršeno mirni, kako bi izbegli da vas uoče neprijateljski snajperisti. Kad je postala poznata, nakon bitaka za Odesu i Moldaviju, Pavličenko je prebačena na Krim i poslata u bitku za Sevastopolj. Zbog svoje reputacije, počeli su da joj daju sve opasnije zadatke, pa se u jednom trenutku našla licem u lice s neprijateljskim snajperistom.

Ubila je 36 snajperista, od kojih su neki bili među najzloglasnijim ubicama u svojim redovima.

- Ovo je bilo jedno od najnapetijih iskustava u mom životu - izjavila je Pavličenko kasnije. Osam meseci se borila u Sevastopolju, gde je promovisana u Crvenoj armiji zbog svojih dostignuća. Nekoliko je puta ranjena, ali je poslata s ratišta tek pošto joj se šrapnel zabio u lice, kad su Nemci bombardovali njenu poziciju. Postala je poznata osoba u ratu i deo propagande kojom se koristila Crvena armija, pa su je se pribojavali nemački vojnici širom istočnog fronta. Nemci su čak išli toliko daleko da su joj se lično obraćali putem zvučnika, pri čemu su joj nudili ugodnosti i slatkiše ako pređe na njihovu stranu.

PRVI PRIPADNIK SOVJETSKE VOJSKE U BELOJ KUĆI

Ali, Pavličenko je ostala na svojoj strani i uskoro postala instruktorka streljaštva, pa je čak pozvana i u posetu Beloj kući. Postala je tako prva pripadnica sovjetske vojske koja je ikad stupila tamo. S 309 ubistava, ubraja se među pet najboljih snajperista svih vremena, ali je vrlo verovatno da je ubila i puno više vojnika, budući da je potvrđenim ubistvima morala da prisustvuje i treća strana, što često nije bilo ostvarivo. Nakon rata je magistrirala u Kijevu, a njena priča prikazana je ove godine u filmovima "Bitka za Sevastopolj" u Rusiji i "Neuništiva" u Ukrajini.

(Telegraf.rs / Izvor: express.hr)