Tinejdžeri na Islandu mogu da se oproste od opijanja: Roditelji uveli policijski čas

Island rešava krizu sa napijanjem tinejdžera agažovanjem roditelja i promovisanjem muzičkih i sportskih aktivnosti za učenike. Svakog vikenda roditelji širom glavnog grada Rejkjavika kreću u dvočasovnu večernju patrolu svojim kvartom i proveravaju šta rade mladi.

U 22 sata "roditeljske patrole" ulaze na popularna mesta i muzika se isključuje.

Preporučujemo

Grupa roditelja koji patroliraju kroz četvrt Korar u Rejkjaviku - advokat, reklamni agent i diplomata, proveravaju da li su deca mlađa od 12 godina kod kuće u 20 sati, a deca od 13 do 16 godina moraju kući u 22. Leti, kada je školski raspust, "policijski čas" je dva sata kasnije.

- Ako su deca napolju kasno uveče, mi im to samo kažemo lepo i uljudno, i ona odu kućama - rekao je Heidar Atlason, veteran "roditeljske patrole".

Island ima najnižu stopu opijanja među maloletnicima Foto: Pixabay

Uostalom, deca se i na Islandu sada "više druže onlajn nego uživo, napolju", dodao je on.

Usredsređena na lokalno učešće i promovisanje više muzičkih i sportskih opcija za studente, ta ostrvska država u severnom Atlantiku ukida tinejdžersku kulturu opijanja i pušenja. Uz to, islandski tinejdžeri sada imaju jednu od najnižih stopa zloupotrebe opojnih droga u Evropi.

- Ključ uspeha je stvaranje zdravih zajednica i na taj način i zdravih pojedinaca - rekla je Inga Dora Sigfusdotir, profesorka sociologije koja je osnovala rastući program "Omladina Islanda", preimenovan u "Planeta omladine".

Tajna je, kaže ona, u tome da se mladi ljudi nečim bave i da se roditelji bave njima, a da ne razgovaraju mnogo samo o drogama ili alkoholu. To je u suprotnosti s drugim programima za borbu protiv zavisnosti, koji tinejdžere pokušavaju da zadrže na školskim predavanjima, uz zastrašujuće poruke o pušenju i pijenju alkohola.

- Govoriti tinejdžerima da ne koriste drogu, može izazvati suprotnu reakciju - da iz znatiželje probaju - rekla je Sigfusdotir.

Daju roditeljima vaučere da deci plate da idu na muzičke programe Foto: Tanjug/AP/dpa

Krajem prošlog veka, 1999. godine, kada bi se hiljade tinejdžera okupljale u centru Rejkjavika svakog vikenda, ankete su pokazale da je 56 odsto islandskih 16-godišnjaka pilo alkohol, a toliko i probalo da puši.

Godinama kasnije, Island ima najniže stope pijenja i pušenja među 35 zemalja u Evropi.

Prosečno, 80 odsto 16-godišnjaka u Evropi je probalo alkohol barem jednom, a na Islandu svega 35 odsto, te je to jedina zemlja u kojoj se više od polovine učenika potpuno uzdržava od alkohola. Danska, druga bogata nordijska zemlja, ima najveću stopu pijenja alkohola među tinejdžerima, zajedno s Grčkom, Mađarskom i Češkom, gde je takvih od 92 do 96 odsto.

Gradonačelnik Rejkjavika Dagur B. Egertson rekao je da je islandski plan "da društvo daje bolje mogućnosti" tinejdžerima od zloupotrebe supstanci. On veruje da je omladinsku kulturu u njegovoj zemlji dramatično promenila široka paleta mogućnosti koje đake danas angažuje i inspiriše.

Ipak, bolje mogućnosti koštaju. Opštine, poput Rejkjavika, investirale su u sportske dvorane, muzičke škole i omladinske centre. Da bi programi postali široko dostupni, roditeljima se nudi vaučer u vrednosti 500 dolara za sportske ili muzičke programe za njihovu decu.

Egertson kome je 46 godina, seća se da je ono što je bilo društveno prihvatljivo kada je on bio tinejdžer, sada skandalozno. S druge strane, sada je anksioznosti i simptoma depresije više nego ikada ranije, naročito kod devojaka, gde se stopa udvostručila u poslednjih deset godina.

"Vaping" je zamenio upotrebu duvana, a oko 40 odsto islandskih 16-godišnjaka je probalo "elektronske cigarete".

VIDEO: Hotel sa najlepšim pogledom na svetu

(Telegraf.rs/Beta)