Pleme sa Nove Gvineje izolovano je od sveta. Svi su ljudožderi, a jako su ljubazni prema nepoznatima

I danas postoje mesta na svetu gde možete postati nečiji ručak, ali ne zalogaj tigrovima ili lavovima, nego ljudožderima kojima je to deo tradicije.

Među poslednjim ljudožderima su i pripadnici plemena Dani koji žive gotovo izolovani od ostatka sveta u zabačenom kraju Zapadne Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana. Njihov je dom selo u plodnoj dolini Baliem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4500 metara. Kako bi preživeli, sade brojne vrste krompira i uzgajaju svinje.

Preporučujemo

Posve slučajno otkrio ih je američki filantrop Ričard Arčbold tokom ekspedicije 1938. godine. Uočio je kako je plemenu metalno oruđe nepoznato te kako koriste drveni alat, lukove i strele. Zabeležio je kako su u proseku niži od zapadnjaka, visoki su nešto manje od metar i po, tamnoputi, ali neki članovi imaju zelene oči i crvenkasto-plavu kosu.

Foto: Profimedia/Alamy

Njihova svakodnevica sastoji se od rituala koji su nezamislivi civilizovanom stanovništvu. Muškarci nose neobično rublje koje više podseća na omot nego na odeću, a naziva se koteka.

Žene koje su izgubile voljene članove porodice od davnina u znak žalosti režu vrške prstiju, ali novi indonezijski zakon to im zabranjuje. Uspomena na tradiciju može se prepoznati na prstima starijih žena u plemenu. Jednom godišnje okupljaju se i okolna plemena kako bi se slavilo lažnim bitkama povodom festivala doline Baliem. Još jedna tradicija u autohtonoj zajednici jest svečana ceremonija kuvanja svinja. Članovi plemena najpre izvode ples ratnika, a zatim se trljaju komadići drveta kako bi se zapalila vatra.

Umesto noža koriste se oštriji komadići bambusa, a zatim sledi kuvanje svinjetine s povrćem. Dani imaju dogovorene brakove, ali se venčaju i iz ljubavi. Svadbene svečanosti održavaju se samo u vreme značajnih datuma i blagdana, odnosno u vreme gozbi. Muškarac daje porodici buduće supruge miraz – najčešće četiri do pet svinja.

Foto: Profimedia/HotSpot Media

Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su posebno cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi te noge trkača koje daju brzinu. Naučnici smatraju da je ljudsko meso poslužilo kao izvor proteina tokom nestašice životinja.

Ovo pleme je poznato po svojoj gostoljubivosti, a iako ne govore strane jezike, pokušavaju da se sporazumeju rukama i nogama – i to najčešće vrlo uspešno.

Na prvi pogled mogu delovati zastrašujuće zbog neobične odeće, ali vrlo su pristojni, naravno sve dok im vraćate istom merom. Posete plemenu Dani na većinu ljudi koji dolaze iz "spoljnog sveta" ostavljaju snažan utisak. Gotovo je prosvetljujuće to što žive jednostavno bez napredne tehnologije, a ništa im ne nedostaje. Naprotiv, svojom toplinom i iskrenošću navode na to da se zapitamo šta je zaista važno u životu.

(Telegraf.rs/punkufer.dnevnik.hr)