Na ovo ostrvo možete da stignete jedino ako 9 dana plovite: Tamo žive 62 osobe i svi su potomci jednog čoveka (FOTO)

Zamislite mesto na koje možete da stignete jedino brodom i to nakon devet dana plovidbe. Devet dana bez ičega oko vas, osim nepregledne količine vode. To je jedini način da ljudi koji žele da stignu do ostrva/grada Palmerston, malog koralnog atola na Kukovim ostrvima na Pacifiku. Ovo ostrvce dom je za 62 osobe. Svi oni potuču od istog čoveka - Engleza koji je nogom kročio na "kraj sveta" pre oko 150 godina.

Na Palmerstonu ne postoji nijedna prodavnica, ne postoji market. Kako bi preživeli, ljudi pecaju, beru kokos, a u svoje slobodno vreme, prave nakit, igraju odbojku ili plivaju.

Preporučujemo

Ipak, na ovom ostrvu stanovnici imaju struju, pa čak i internet, ali samo tokom nekoliko sati dnevno.

Neki "srećnici" imaju mobilne telefone, a uvedena je čak i satelitska televizija. Međutim, niko tamo ništa ne prodaje, novac se koristi samo kako bi se kupile stvari iz spoljnog sveta.

Na ostrvu postoje samo dva toaleta, a umesto vode, stanovnici piju kišnicu.

Život možda deluje idealno, posebno nedeljom kada se oglase crkvena zvona i pozovu ljude na nedeljnu službu posle koje nikome nije dozvoljeno da radi.

Foto: NASA

Palmerston se nalazi na mestu gde je nekada postojao vulkan. Atol je nastao od nekoliko desetina peščanih koralnih ostrvceta koji zajedno formiraju prsten i koralni greben koji zatvara deo lagune.

Avioni ne mogu da slete, a helikopeti čak ni nemaju domet da dođu do ostrva, što znači da do njega može da se dođe samo vodenim putem.

Sa jedne strane, zbog svoje izolovanosti ostrvo ostaje netaknuto zagađenjem. Sa druge strane, priroda ostrva može da izazove određene probleme stanovnicima, čak i opasnost. Na primer, poseta zubaru može da potraje mesecima, treba vam nekoliko dana da dođete do njega, ali potom i određeni period vremena da nađete put nazad jer je transport na Kukovim ostrvima vrlo problematičan.

Kukova ostrva nazvana su po Džejmsu Kuku, kom se pripusuje pronalazak ovih ostrva. Nakon što su otkrivena, niko nije živeo na njima više od osam decenija. Onda je jednog dana Englez Vilijam Marsters sredinom 19. veka stigao do Palmerstona. U to vreme, Palmerston je bio u vlasništvu britanskog trgovca Džona Brandera, koji je imenovao Vilijama za čuvara Palmerstona i dozvolio mu da gaji i bere kokos na ostrvu.

Tamo se preselio 1863. godine sa svojom ženom, Polinežankom, i još dve njene rođake, koje posle takođe oženio.

Dva puta godišnje veliki brod dovozio je hranu i neophodne namirnice na ostrvo, u zamenu za to Vilijam je davao kokosovo ulje. Posle toga, posete su postale retke, raspon između njih protezao se i na tri godine, a na kraju su potpuno prestale.

U pismu Vilijama Marstersa datirano na 6. januar 1888. piše da niko nije dolazio uopšte.

Foto: Shutterstock

- Ovde me je poslao gospodin Džon Brander sa Tahitija kako bih za njega pravio kokosovo ulje. Prvih šest godina, njegovi su me posećivali redovno, ali kasnije su me ostavili dve ili tri godine, a da uopšte nisu došli, da bi na kraju potpuno prestali - navosi se u pismu, prenosi "Bored Panda".

Kada je Brander umro, Vilijam je od kraljice Viktorije dobio ostrvo. Pre nego što je i on umro 1899, podelio je ostrvo na tri dela, svaki deo za jednu njegovu ženu.

Tokom vremena, porastao je broj ljudi koji živi na njemu, a svi stanovnici su zapravo rođaci.

Veliki broj stanovnika napustio je ostrvo, a onima koji su ostali incest nije nepoznanica.

- Otac moje žene i moj otac su braća. Nisam znao to, a kada smo saznali bilo je kasno jer smo već imali decu - priznao je jednom medijima gradonačelnik Palmerstona.

Stoga ni ne čudi broj odlazaka sa ostrva, s obzirom na to da mladi žele više opcija za brak i rađanje zdrave dece.

Pogledajte video: Raj na zemlji: Upoznajte grčko ostrvo za koje je malo ko čuo

(Telegraf.rs)