Nova gljivica ubija ljude širom sveta, a niko o njoj ne sme da priča: Lekovi ne pomažu, a za to smo krivi mi sami

Gljivična infekcija kandida auris tiho se širi svetom, piše Njujork Tajms. U proteklih pet godina ta je zaraza pogodila neonatalno odeljenje bolnice u Venecueli, poharala bolnicu u Španiji, prisilno zatvorila odeljenje intenzivne nege prestižnog medicinskog centra u Velikoj Britaniji, te pustila korenje u Indiji, Pakistanu i Južnoj Africi.

Ova kandida nedavno se pojavila i u Njujorku, Njudžersiju i Ilinoisu, te ju je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti stavio na listu gljivica koje predstavljaju "hitnu pretnju". Može biti smrtonosna kod osoba slabijeg imuniteta - novorođene dece, starijih ljudi, pušača, dijabetičara i pacijenata s autoimunim bolestima koji uzimaju steroide koji potiskuju obrambeni sistem organizma.

Preporučujemo

Kandida auris nedavno se pojavila i u Njujorku, Njudžersiju i Ilinoisu Foto: Pixabay

Pacijent koji je nakon 90 dana preminuo u bolnici Maunt Sinaj (u roku koji se pokazao prosekom kod zaraženih), ostavio je iza sebe u bolničkoj sobi kandida auris. Ispitivanje je pokazalo da se gljivica proširila posvuda po bolničkoj sobi - našli su je na zidovima, krevetu, vratima, zavesama, telefonima, labavou. Bolničko osoblje moralo je prilikom čišćenja da ostruže deo plafona i ukloni deo pločica na podu.

Kako je kandida auris otporna na uobičajena antigljivična sredstva, primer je nove zdravstvene pretnje koja zabrinjava stručnjake širom sveta - porast broja infekcija otpornih na lekove. Već decenijama stručnjaci upozoravaju da preterano korišćenje anitibiotika smanjuje delotvornost lekova, no u poslednje vreme pojavila se i eksplozija gljivica otpornih na medikamente.

Rezistentne infekcije u svetu su trenutno uzrok oko 700.000 smrtnih slučajeva godišnje Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Ukoliko se ne uspori porast otpornosti na medikamente, 10 miliona ljudi širom sveta mogli bi da umre od takvih infekcija do 2050. godine, pokazalo je jedno britansko istraživanje.

Takve rezistentne infekcije su u svetu trenutno uzrok 700.000 smrtnih slučajeva godišnje. Antibiotici i fungicidi ne koriste se samo na pacijentima, već se antibiotici naveliko koriste za sprečavanje bolesti kod uzgoja stoke, a fungicidi na poljoprivrednim kulturama da se spreči pojava gljivica. Neki neučnici nalaze da prskanje useva fungicidima doprinosi porastu rezistentnih gljivica koje inficiraju ljude.

Deo problema leži i u nevoljnosti bolnica i lokalnih vlasti da šire informacije o pojavi zaraze, jer se boje loše reputacije. Štaviše, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ne sme javno da objavlji lokaciju ili ime bolnica u kojima izbije zaraza, a vlasti američkih saveznih država u mnogo slučajeva odbile su da podele s javnošću takve informacije, piše Njujork Tajms.

No, gljivice se šire bez obzira na veo ćutnje - prenose se rukama i opremom unutar bolnica, ulaze i izlaze iz njih na pacijentima, prenose se na mesu i povrću, prelaze granice uvozom i izvozom...

(Telegraf.rs/Njujork tajms)