Šokantno otkriće u Peruu: Više od 140 dece je žrtvovano. Izvađena su im srca, da bi se zaustavila kiša (VIDEO)

Antropolozi su pronašli dokaze o masovnom ritualnom ubijanju, koje je uključivalo smrt više od 140 dece, tri odrasle osobe i najmanje 200 mladih lama na severnoj obali Perua, prenosi latimes.com.

Arheološko nalazište, poznato kao Huančakito-Las Jamas, poredstavlja jedan od najvećih poznatih slučajeva masovnog žrtvovanja dece ikada viđenog u Južnoj Americi.

Preporučujemo

Gabrijel Prieto, profesor arheologije na Nacionalnom univerzitetu u Truhilju, koji je 2011. godine počeo da pretražuje ovo nalazište, rekao je da je otkriće šokiralo njega i njegove kolege.

- U Peruu smo upoznati sa ljudskim kostima, ali u ovom slučaju je bilo toliko skelete i skoro svi su bili dečiji. To je bilo zapanjujuće - rekao je on.

Žrtve su imale između 6 i 14 godina i čini se da su ubijene u dobro isplaniranom i gotovo uvežbanom događaju, koji se odigrao u toku jednog dana.

Njihove mumificirane kosti su u grobovima postavljene tako da su im glave okrenute prema okeanu, a da su im stopala okrenuta prema planinama.

Uz njihove ostatke su pronađeni i ostaci mladih lama koje su ležale preko njih. Sva deca, dečaci i devojčice, ubijeni su na isti način, sa jednim horizontalnim presekom preko grudnog koša.

Kao da to nije bilo dovoljno, otkriveno je da su deci rebra bila razdvojena. Ovo sugeriše da su im srca uklonjena ubrzo nakon smrti.

- Ne možemo to dokazati, ali je poznato da je narod Maja opisivao važnost vađenja srca koje je još kucalo - rekao je Džon Verano, antropolog sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu.

Veruje se da se ovaj događaj desio negde oko 1450. godine kada je u tom regionu postojala kompleksna i hijerarhijska imperija Čimu.

To carstvo je cvetalo od 11. do 15. veka. U svojim najsvetilijim danima, protezalo se duž obale više od 966 kilometara, od današnje granice Perua i Ekvadora na jugu do modernog grada Lime.

Čimu je predstavljao poljoprivredno društvo koje se oslanjalo na sofisticiranu mrežu kanala za navodnjavanje polja. Glavni grad Čan Čan, se nalazio nekoliko kilometara od mesta gde se sada nalazi grad Truhiljo, a uključivao je palate, bašte, hramove... To je bilo jedno od najvećih gradskih naselja u to vreme u Južnoj Americi.

U prvoj sezoni iskopavanja, Prieto i njegov tim su iskopali 43 dece i 74 lame. Gotovo odmah je utvrđeno da to nije bilo obično groblje.

Kosturi dece su ležali na bokovima, a ne u sedećem položaju, što je bio tradicionalni položaj sahranjivanja ljudi u kulturi Čimu.

Niko od njih nije imao ogrlicu od perli, a nije bilo ni keramičkih posuda koje su trebale da budu zakopane zajedno sa njima.

Antropolozi su decenijama znali da su se ljudi u imperiji Čimu povremeno bavili i masovnim ubistvima. Sedamdeset godina arheolozi koji su radili u Čan Čan su pronašli ostatke na stotine mladih žena koje su žrtvovane kralju posle njegove smrti. Istraživači su pronašli i ostatke 200 žrtava - uključujući i decu, odrasle i starije - koje su ubili ratnici u Čimu, negde oko 1300. godine.

Ali otkriće masovnog žrtvovanja dece je bilo nešto potpuno novo, što naučinici do tog trenutka nisu znali.

Antropolozi ne znaju mnogo i sistemu verovanja koji je postojao u Čimu. Nema pisanog dokaza o njihovoj religiji, zato što je većina njihove umetnosti više simbolična nego reprezentativna, ona daje samo nekoliko naznaka o njihovim religijskim praksama.

Postoji nekoliko tapiserija koje prikazuju masovna ubistva, ali izglda da pokazuju samo ratne zarobljenike, a ne i decu.

Istraživači veruju da su deca i lame zakopani u debelom sloju blata koji je ležao na vrhu peska. Ovo pokazuje da se žrtvovanje dogodilo nakon jakih kiša, koje su prouzrokovale poplave i klizišta u tom područu.

Možda je ovo bilo epsko žrtvovanje kako bi se zaustavila kiša.

Severna obala Perua je uglavnom sušna, ali povremeno El Ninjo uslovi donose obilnu kišu i poplave u tom području. Ova promena je mogla da izazove katastrofalne štete za hranu u Čimu.

- Smatramo da je ove velika kiša uništavala ekonomiju i političku strukturu Čimua, a da je žrtvovanje bila reakcija na to. Nikada nećemo znati pravo značenje ovog žrtvovanja, ali je naša pretpostavlja da su hteli da reše preblem tako što su se odrekli svog najvažnijeg resursa - života svoje dece - kaže Prieto.

Hagen Klaus, antropolog sa univerzeteta Džordž Mason ističe da nema sumnje da je žrtvovanje odgovor na kišu. Narod je tada verovao da će ova žrtva umiri pretke i da će se svet vratiti u raznotežu.

Istraživači su ustvrdili da su deca bila dobrog zdravlja u vreme kada su ubijena.

Gledajući i druge drevne kulture koje su praktikovala žrtvovanja dece, kao što su Asteci, Prieto zaključuje da su deca verovatna pre smrti tretirana na poseban način.

- Znamo da su deca u Meksiku pripremana šest meseci, uz posebne obroke i hranu, ali i probe kako da se ponašaju na tom događaju - rekao je on.

Prieto misli da su posmrtni ostaci troje odraslih koji su pronađeni na tom mestu, zapravi pripadali ljudima koji su brinuli o deci pre žrtvovanja.

Njihov grudni koš nije bio rasečen, već je jedna žena ubijena tupim udarcem u glavu, a druga je udarena u prednji deo glave.

Prieto je takođe počeo da istražuje još jednu lokaciju u obližnjem Pampa La Kruzu, gde je već pronašao 132 dece i 250 lama.

Više fotografija pogledajte OVDE.

VIDEO: Zahi Havas o najvećim otkrićima u Dolini kraljeva i ispod velikih piramida

(Telegraf.rs)