Fanovi „Ratova zvezda“ odmah će prepoznati ovu stenu usred mora, na kojoj su nam novim epizodama uništili detinjstvo (FOTO)
Majklova stena (irs. Sceilig Mhór, eng. Skellig Michael) je kameno ostrvo u Atlantskom okeanu, smešteno nedaleko od obala jugozapadnog irskog okruga Keri, koje zajedno sa nepristupačnom Malom stenom čini arhipelag Skelig (što na staroirskom znači „mala strma stena“). Zapravo je sa pojedinim ostrvima iz arhipelaga Blasket, u pitanju najzapadnija tačka ne samo Irske već i čitave Evrope.
Međutim, ono što Majklovu stenu, koja ime duguje arhanđelu Mihailu, čini posebno interesantnom jeste mali gelski manastir koji je smešten na njoj. Stena je formirana pre skoro četiri stotine miliona godina, dok je manastir osnovan u sedmom veku i nalazi se na vrhu visokom 230 metara. Spada u red najnepristupačnijih u Evropi, a u njemu su šesto godina živeli irski monasi.
Uprkos zabačenosti, vikinzi su izvršili poharu manastira 823. godine (opat Eitgal je zarobljen i posle je umro od gladi), nakon čega su ga monasi bolje utvrdili i proširili. Ali nikada u njemu nije živela velika zajednica kaluđera: istoričari kažu — najviše dvanaest „crnorizaca“ i opat. U dvanaestom veku i oni su ga napustili, i preselili se u avgustinski manastir na kopnu.
Postoje tri strma stepeništa uklesana u stene, koja vode ka vrhu, odnosno manastiru smeštenom na terasastom prostoru koji nazivaju Hristovom dolinom, a koja je zapravo udolina između tri vrha.
Kaluđeri su živeli u kelijama koje podsećaju na košnice; taj tip građevine se na gelskom naziva „klohan“. Postoji šest klohana koji su smešteni na liticama, sa do dva metra debelim zidovima i kupolastim krovovima; tu su i dva oratorijuma, trideset jedna nadgrobna ploča, monolitski krst i Crkva svetog Mihaila iz trinaestog veka. Postoji i klozet iznad visoke litice na južnom zidu.
Sve to zvuči i izgleda potpuno nestvarno, potpuno asketski, i usudićemo se da kažemo — savršeno za ljude posvećene neprekidnoj molitvi Bogu.
Majklova stena je postalo mesto hodočašća već u šesnaestom stoleću, ali osamsto godina na njoj nema stalnih stanovnika. Čak ni u svetionicima koji su podignuti u devetnaestom veku nikada nisu za stalno živeli svetioničari. Tako je i bolje, jer je zato manastir ovako dobro i očuvan.
Toliko dobro, da su producenti „Ratova zvezda“ baš ovo ostrvce izabrali za planetu na kojoj je bio prvi hram džedaja i sveto drvo, zbog čega su tu snimane neke od važnijih scena u dve nove epizode ovog kultnog serijala.
Tu je, naime, izbegao Luk Skajvoker kako bi se sakrio od sveta, iako je iz neobjašnjivih razloga koji su poznati samo scenaristima, odlučio da ostavi trag kako bi mogao da bude pronađen; tu je bacio svetlosnu sablju u onom besmislenom i bespotrebnom antiklimaksu; takođe, tu je uspeo da za nekih par dana Rej poduči upotrebi sile, za šta su drugima potrebe godine i godine; tu je ličnost Jode zauvek osakaćena onim nezaboravnim kreveljenjem.
Kad malo bolje razmislimo, bolje da je Majklova stena ostala nepoznata svetskoj javnosti. Pritom, ko zna da li je i neka šteta ovom irskom kulturnom nasleđu pričinjena tokom snimanja. Ako jeste, to bi odgovaralo šteti pričinjenoj „Ratovima zvezda“.
(P. L.)
Video: Prolaznici je jedva izvukli: Šetala je ulicom, a onda je drvo palo na nju
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.